Генетски модификовани сукоб интереса

Берлин – Немачки листови пишу о једној студији која говори да исти људи раде у индустрији генетски модификоване хране, а онда те производе тобоже контролишу. Сукоб интереса који је у најмању руку индикативан.

Франкфуртер рундшау пише о томе како „Лоби генетски измењених намирница утиче на власти“ – „Понеки контролор – како показује једна студија – ради и за индустрију животних намирница. Чак и председник једне немачке инстанце за контролу тесно сарађује са фирмом која је пријавила патенте генски манипулисаних организама.“

„Грађани у Немачкој на генску технику гледају са великом скепсом; неки је се чак и плаше. Зато они очекују да власти са великом пажњом и независно испитају генетски промењене организме и производе који су од њих настали. Али, изгледа да има разлога да се у то сумња. Јер, на важним местима у европским и немачким установама седе људи који су врло блиски индустрији. Након што је пре две недеље шефица Управног савета Европске агенције за безбедност намирница смењена са свих дужности, и немачке установе су се нашле на мети критика. Банатијева је више пута оптуживана због сукоба интереса јер је радила и за институт ИЛСИ Европа који финансира индустрија животних намирница. Сада ће постати и председница Института. Портпарол Комисије ЕУ за заштиту потрошача Џон Дали рекао је да је то неспојиво са независношћу једне агенције ЕУ.“

„Онај ко баци поглед на Немачку, видеће да и значајни немачки научници раде баш за исти тај ИЛСИ. У такве спада, рецимо, руководилац Одељења за безбедност животних намирница БФР при Савезном институту за процену ризика – Алфонсо Лампен. Када је реч о провери генетски измењених намирница у Немачкој, БФР има централну улогу. Не само што издаје цертификате, већ је и главни партнер Европске агенције за безбедност намирница. Лампеново одељење има помоћ и подршку једне стручне комисије. Један од њених чланова је Герхард Ајзенбранд. Он је председник ИЛСИ Европа што значи да је на функцији од значаја, баш као што ће то бити и горепоменута Дана Банати. Према анализи независног института Биотек, од 13 чланова стручне комисије БФР најмање осморо је у табору који се бори за генску технологију. Седморо од њих је чак – заједно са великим агрохемијским концернима попут Бајера или Монсанта, поднело захтеве за регистрацију патената генетски измењених организама. (…) У Немачкој се не може веровати независности организација које процењују ризик од генетски измењених биљака, каже аутор студије Кристоф Тен, и додаје да се ту ради о покушају систематског утицања на државне институције и јавно мњење.“

О истој теми пише и Зидојче цајтунг, који преноси да су „високи службеници Агенције за безбедност намирница тесно повезани са агроиндустријом, организацијама блиским тој индустрији и научним круговима који се залажу за употребу генетске технологије. При томе би требало да буду независни стурчњаци и да као такви контролишу произвођаче и њихове производе. (…) Шеф фирме Тестбиотек, Кристоф Тен, тражи да сада све то истражи Министарство за потрошаче. Бивши члан организације Гринпис већ годинама анализира рад фирми за генетско модификовање намирница и посебно начин на који власти испитују захтеве концерна као што су Монсанто, БАСФ или Бајер да се дозволи изношење на тржиште генетски измењених биљака.“

„Тен замера БФР-у и то што највећи број тих стручњака крије да се налазе у сукобу интереса. (…) БФР је одлучно одбацио све те оптужбе. Овај институт тврди за себе да је независна научна установа која ради у оквиру Министарства за исхрану, пољопривреду и заштиту потрошача, а да спољни сарадници у најбољем случају само раде саветодавно и да не доносе одлуке и научне судове. – За критичара генетске технологије Тена то није довољно. Тим стручњака БФР је у више спорних случајева дао савет у корист лобија генетске технологије. Као пример, Тен наводи сорту генетски измењене соје МОН87701 фирме Монсанто, сорту одобрену у ЕУ почетком 2012 – уз одобрење немачке владе и без противљења БФР.“

„Посебност те соје јесте у томе што она производи отров који делује на инсекте, који спада у бт-токсине. Тен каже да се зна да специјални бт-токсин који садржи ова соја изазива неповољне реакције имуносистема и може да изазове алергије. При томе студију није наручила агенција за надзор намирница, већ Монсанто – при чему резултати никада нису комплетно објављени. Тестирања су обављена у институту Паул Ерлих, у коме је члан комисије БФР Штефан Витс – потпредседник. (…) Забринутост изазива и начин на који Комисија поступа са питањем: да ли саставни делови ДНК генетски измењене сточне хране могу да доспеју у животињско ткиво. Другим речима, да ли та храна доводи до промене квалитета крављег млека и последица по здравље конзумената? У ЕУ не постоји обавеза посебног обележавања млека, меса и јаја који потичу од животиња храњених генетски измењеним биљем. „Док три стручњака БФР годинама поричу да долази до промене квалитета таквих производа, више истраживања је показало да се делови ДНК генетски измењене сточне хране могу наћи у њима. Тако се ризици за потрошаче заташкавају…“

 Саша Бојић

Извор: Васељенска.цом

Updated: 17/01/2014 — 07:16

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Српска Елита © Frontier Theme
%d bloggers like this: