Докле више да слушамо медијске лажи о наводном геноциду у Сребреници?

Како доћи до истине у 21. веку, у веку невероватних технолошких и научних достигнућа, у веку медијских манипулација, технолошко-информационе диктатуре која креира јавно мњење како јој се прохте?

Одговор је: мукотрпним залагањем, прво менталним отпором медијској хистерији и симулакруму који нуди једну врсту “истине”, дакле, очистити свој мозак и аналитички приступити проналажењу одговора на стотине питања која су везана за Сребреницу, а од којих највећи део, ни после 14 година, није добио свој одговор.

Као илустративан пример који потврђује изнето мишљење, наведимо само десет сребреничких питања:

1.    Ако је Сребреница била демилитаризована и заштићена зона, како то да је она коришћена за „одмор, обуке, опрему и нападе Орићевих јединица на српске положаје“ (извештај генералног секретара УН од 16. марта 1994. и 30. маја 1995. године)?

2.    Ко је од посматрача УН и представника великих сила, иако су знали колика је тензија између зараћених страна, дозвољавао Насеру Орићу да Сребреницу као „демилитаризовану зону“ користи практично као војну базу (извештај Холандског института за ратну документацију, април 2002. године)? Да ли су тако и они вишестрано умешани у планирање и изазивање етничких сукоба у Сребреници?

3.    Да ли је Алија Изетбеговић преко свог сребреничког заповедника, по злу познатом Насеру Орићу, месецима и месецима пре јула 1995. године, свесно нападао и убијао Србе, желећи да их испровоцира да узврате ударац на Сребреницу, која је требало да послужи као мамац и жртвено јагње за активно укључивање НАТО-снага у сукоб? Да ли је заиста тачно да је амерички председник Бил Клинтон рекао Изетбеговићу да мора бити убијено више од 5.000 муслимана ако жели да НАТО нападне Србе?

4.    Да ли је Насер Орић, по Изетбеговићевом наређењу, непосредно пре јула 1995. године, био плански повучен из Сребренице са својим људима, оставивши за собом на хиљаде људи без команде?

5.    Да ли је велики део муслиманских војника покушао пробој према Тузли и Жепи? Да ли је тачно да се на хиљаде муслиманских војника пробило и годину дана касније пријавило ОЕБС-у за гласање на изборима? Где су ти „нестали“ људи сада?

6.    Где су докази? Где је 8.000 лешева? Колико их заправо има? Како се спроводи и ко сада спроводи обдукцију лешева?

7.    Где су фамозни сателитски снимци Сједињених Америчких Држава који показују стравичне српске злочине, а на које се позивала Медлин Олбрајт? Зашто је стављен ембарго службене тајне на те наводне сателитске снимке следећих 30 до 50 година, од стране америчке, британске и француске државе? Зашто их не покажу јавности?

8.    Зашто се не изврши детаљна анализа тачности сведочења главног хашког сведока Дражена Ердемовића, који сведочи да је за непуна четири сата, заједно са још седморицом људи које поименице наводи, убио 1200 људи, тако што их је изводио по групама од десет људи, одводио их скоро 200 метара до места злочина, онда их убијао, па проверавао урађено, па се одмарао и пио, па онда све испочетка и тако 120 пута? Зашто се не установи да му је за такав монструозан злочин требало бар 20 сати? И где је тих 1043 леша јер је касније на том месту пронађено 157 лешева?

9.    Зашто нико од преостале седморице из Ердемовићеве групе, који су наводно побили 1200 људи, није ухапшен, процесуиран и изведен пред лице правде, иако се зна ко су и где тренутно живе? Да ли се неко плаши да „главни сведок“ не постане „лажни сведок“?

10.    Да ли је, на крају, случај Сребреница медијски припреман, предимензиониран и свесно искривљен да би се створила слика о „злим геноцидним Србима“ и тако ублажила критика јавности на стотине хиљада протераних Срба из Книнске Крајине (само двадесет дана после наводног геноцида у Сребреници), бомбардовање Републике Српске (само месец и по дана после наводног геноцида у Сребреници), затим бомбардовање Србије (као изговор да се поново не догоди наводни геноцид у Сребреници) и тако даље…

Ето, било би лепо да нам неко од оних који данас креирају сребренички медијски мит у Србији и ван ње одговори на ових десет питања.

Питања има још десет пута оволико, питања на које још нису пронађени одговори. Она захтевају да се случај „Сребреница“ поново и на прави начин, објективно и детаљно и чињенично, испита.

Овде се не ради ни о каквој релативизацији злочина са наше, српске стране, већ апсолутно о потреби да се сазна права истина. Истина ће нас ослободити, без обзира колико она била тешка и болна за све народе на Балкану.

Потребно је и у интересу је свих, на првом месту нас Срба и босанских муслимана, али и народа и честитих политичара и људи великих западних сила, да се сазна права и целовита истина о Сребреници. Дакле, не само делимична, једнострана и у многоме извитоперена истина, јер када је таква, она не представља истину већ неистину.
Медијска машинерија која је пројектовала слику о Сребреници коју данас познајемо, по којој су немилосрдни и нечовечни Срби тобоже извршили „највећи геноцид после Другог светског рата“ над недужним муслиманским цивилима, над муслиманским женама и децом у Сребреници, прави је пример једностране и искривљене “истине”, односно огољене лажи.

Све је већи број људи у свету који схватају да су обманути. Велики број иностраних интелектуалаца, као и нови и у многоме објективнији а до данас мало познати извештаји, разбијају лажни медијски симулакрум о америчко-каубојској варијанти о „добрим“ и „лошим“ народима у Босни, конкретно у Сребреници. Џулија Горин, Дајана Џонстон, Ноам Чомски, Јирген Елзесер, Валтер Маношек, Жерминал Чивиков, Жак Вержес, Ернст Херман само су нека имена у низу оних људи који говоре једну другу причу од ове званичне; затим појављују се извештај Холандског института за ратну документацију, па извештај Информативне мисије Националне Скупштине Француске, као и закључци са Међународног скупа одржаног у Москви, априла ове године, који сматра да „питање Сребренице и такозваног геноцида муслиманског становништва и припадника војних снага мора да се подвргне свестраној и исцрпној анализи у светлу нових података и свих доказних материјала који се налазе на располагању“.

Бранимир Нешић

Извор: Сребреница

Updated: 07/06/2012 — 01:12

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Српска Елита © Frontier Theme
%d bloggers like this: