Томислав Николић: Први интервју у Русији

Изабрани председник Србије Томислав Николић, посетио је Москву као гост на конгресу „Јединствена Русија“. Свој први интервју је дао радио компанији „Глас Русије“.

Са ким од високих руских политичара и чиновника планирате да се састанете. Која ћете питања разматрати?

Данас сам гост Јединствене Русије, према старом договору. Поднео сам оставку на функцију председника Српске напредне странке, али је остало да та оставка буде усвојена док се не вратим из Русије. Овде сам искључиво у својству госта на конгресу и изабраног председника. Чим положим заклетву, тражићу да се сретнемо званично и формално и да разговарамо о сарадњи две државе са позиција председника државе. Данас још увек не могу да разговарам са председником Руске Федерације.

Може ли се очекивати да ће вашим доласком у руско-српским односима наступити нова етапа? Које правце наше сарадње сматрате приоритетним? Очигледно да је Јужни ток у датом тренутку наш основни економски пројекат. Који још моменти могу да буду занимљиви за Београд?

Да, Русија је и сада значајан партнер Србије, али  мојом победом заправо подеђује идеја да треба сарађивати са Русијом у истој мери у којој се до сада сарађивало са Европском Унијом, зато што су Србији петребни и Русија и Европска Унија. Наша сарадња, мимо љубави коју наши народи осећају једни према другима, заједничког историјског порекла, вере, језика, обичаја, мора да се заснива и на еконосмким односима, јер из те сарадње и Србија и Русија могу да извуку корист за своје грађане. Србија може да снабдева Русију не само пољопривредним производима, него и индустријским производима по технологији западних земаља. Русија може да помогне Србији градећи хидроелектране, градећи рафинерије нафте, велика постројења. Русија може да обезбеди Србију енергентима, Србија енергенте може да плаћа робом, а не само новцем. Русији је Србија потребна, чак и као члан Европске Уније, као поуздани партнер у Европској Унији. А зашто Немачка и Русија не би сарађивале преко Србије, а Србија тиме да запосли своје људе? Дакле, Русија може много да помогне Србији, а Србија ништа неће тражити на поклон.

Очигледно да је Јужни ток у датом тренутку наш основни економски пројекат. Који још моменти могу да буду занимљиви за Београд?

Јужни ток је основни, али постоји још много тога што Србија може да произведе и извезе на руско тржиште и наравно постоји много тога што Русија може да произведе и извезе на српско тржиште. Ми смо мали за Русију, али Русији треба много таквих партнера. Ми смо за Русију везани на многе начине и ја се само надам да Јужни ток неће  бити једина веза,али се надам  да ће бити веза.

Како Србија под вашим руководством планира да се бори за очување свог територијалног интегритета? Да ли сте спремни да поново размотрите резултате споразума постигнутих на преговорима између Београда и Брисела под окриљем ЕУ?

И у кампањи сам се представио као човек који има своја ограничења у погледу судбине Косова и Метохије. Та ограничења нису само  лична, већ и устав Србије који не дозвољава разговоре о независности Косова и Метохије без консултације са грађанима на референдуму. А што се такозваних, или правих преговора између Србије и Приштинских институција тиче, ја сам као и опозиционар тражио да се они подигну на високи ниво, да се не крију председник државе и владе иза министарских чиновника,  већ да кажу која ограничења имају уз вољу народа и устав и да, затраже општи консензус око Косова и Метохије. Инсистираћу да или председник владе води преговоре или да мене овласти у то име. Тражићу да се консултујем са представницима парламентарних странака како бисмо постигли консензус око КиМ.  Очигледно је да ми више не можемо да владамо у Приштини, али очигледно је и да Приштина  не може да влада у Косовској Митровици. Требало би што пре да се договоримо, јер Приштина припрема и дипломатску и политичку и офанзиву сваке друге врсте на северу Косова.

Да ли сте спремни на захлађење у односима са Бриселом ако ЕУ и даље буде вршила притисак на Београд у циљу признања независности Косова?

До сада нисам чуо да Европска Унија тражи признање. 13. јуна путујем у Брисел да бих сазнао да ли је постојало нешто у преговорима са господином Тадићем и тада ћу известити грађане Србије, потпуно јасно и отворено. Немам ја права да захладим односе, нека о томе одлуче грађани Србије. Ако они тако одлуче, ми ћемо их захладити. Али, ја мислим да ми имамо довољно времена до чланства у Европској Унији, кад би можда поставили тај услов, да развијемо државу по принципима по којима је рецимо Немачка конституисана. Јако бих волео да Срби у Србији живе као што Немци живе у Немачкој.

Ступање у ЕУ примораће Србију да одустане од споразума о слободној трговини са Русијом. Не сматрате ли да ће Србија у одређеном тренутку морати да бира са ким да гради даље економске односе?

Волео бих да Србија не мора да бира, већ да има отворен пут и на Исток и на Запад. Мислим да тај споразум можемо да користимо све док не постанемо члан Европске Уније. За то време развићемо државу до те мере да Русија и не мора да нам пружа повољности у погледу тог царинског споразума, по којем већ огроман проценат робе иде у Русију без царина. Дакле, нама тај споразум треба да послужи, а нама за ових 12 година није послужио да се ми развијемо толико да Русија заправо не мора  овим поклоном да нам помаже.

У Русији се разматра идеја формирања такозваног „списка Милошевића“, тачније чиновника Међународног трибунала за бившу Југославију и ЕУ који су на известан начин одговорни за смрт председника Милошевића. Шта мислите тим поводом?

Ако Русија спрема тај захтев, она ће да га истакне Међународном трибуналу, са доказима. Србија би требало да се активније укључи у рад Хашког трибунала, тако што ће помоћи својим грађанима да доказују своју невиност, а не само помоћи Хашком трибуналу да доказује кривицу. Мислим да у том случају обе стране треба да буду равноправне, а Србија у том спору може да обезбеди ту равноправност. Било би драгоцено, да Русија пружи доказе, ако они постоје, пошто се у Србији отворено сумња да је Милошевић свој живот завршио под веома сумњивим и тајанственим околностима.

Како се односите према Хашком трибуналу? Колико је он легитиман? Како објаснити да је шест оптуженика преминуло у Хашком трибуналу не дочекавши крај суђења?

Не 6, већ 11, али, искрено говорећи, Хашки трибунал је основан и уз вољу Руске Федерације. Тако да Србија не може више да утиче на то да ли Хашки трибунал постоји или не. Он постоји, Србија га је прихватила Законом о сарадњи са Хашким трибуналом. И понављам, уз апсолутну помоћ онима који су оптужени, Србија једноставно мора да сачека затварање трибунала.

Блохин Тимур, Алексей Олесин, Татьяна Стоянович

Извор: Глас Русије

Извор на српском: Васељенска

Updated: 28/05/2012 — 20:15

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Српска Елита © Frontier Theme
%d bloggers like this: