Реаговања из Русије: избори у Србији: социјалисти се враћају на власт

Извор: РИА Новости

Аутор:  Николај Соколов

Општи избори у Србији 6. маја, како се и очекивало, резултирали су вођством најпопуларнијих политичара – Бориса Тадића и Томислава Николића, али са неочекивано ниским рејтингом, што су искористили социјалисти, удвостручивши своје бирачко тело.

Социјалисти, на челу са замеником премијера и министром унутрашњих послова, Ивицом Дачићем, са резултатом од више од 15 одсто гласова, остварили су највећи успех на председничким и парламентарним изборима од 2000, када је партија на челу са Слободаном Милошевићем, била екскомуницирана са власти у демократским револуционарним променама у земљи.

У недељу, Срби су гласали на председничким изборима, парламент и локалну власт. Резултати гласања су познати само на основу података четвртине од 8,39 хиљада бирачких места, али слика је јасна. Председник ће бити изабран у другом кругу 20. маја између проевропске демократски оријентисаног Бориса Тадића, који је био шеф државе до почетка априла, и опозиционара – Томислава Николића.

Сада су они добили 24.81% и 24.71%, тј. око 10 одсто више од трећег кандидата који већ сада има све разлоге за славље.

Тадић и Николић такмичили су се на председничким изборима у 2004 и 2008. Затим, оба пута је у првом кругу победио Николић, али је у другом колу са благом предношћу победио Тадић.

Коначна разлика у резултату између кандидата у првом кругу неће бити важна. Обојица имају једнако стабилно бирачко тело, а победник ће бити онај који ће најплодоносније радити са лидером бирачког тела из треће политичке снаге Србије – социјалистима. То је њихов лидер Дачић, кога је већина стручњака препознала као победника у сенци избора.

Проблеми старих лидера

Гласање у недељу бележи оно што социолози упозоравају: дуги низ година остали су најпопуларнији политичари Тадић и Николић, Србија је изгубила велики део своје некадашње „славе „. Величина њихових губитака, чак су и премашила очекивања. У првом кругу председничких избора у 2008, постигли су 35% и 40%, а сада 10-15% мање гласова.

Против бившег председника Тадића су били негативно економско окружење (српски динар у последњих неколико месеци је депресирао у односу на евро, незапосленост порасла на 22% – два пута већа него у ЕУ у првом кварталу ове године БДП пао за 1,3 одсто) и уступци Албанцима с Косова по широком спектру питања, које многи Срби сматрају издајом националних интереса.

Поверење у опозиционара Николића, до средине 2008, једног од бившег лидера Српске радикалне странке, нарушила је његова политичка недоследност (претходно се противио, али сада је за интеграцију у ЕУ), одсуство конкретног плана по питању Косова и подршка разних непопуларних корака у вези косовског питања.

У таквим околностима, умерено национално оријентисани српски бирачи нису ишли на избор између мањег од два зла (такву прилику ће имати у другом кругу председничких избора), већ су свој глас дали социјалистима, на челу са Ивицом Дачићем. У поређењу са претходним изборима из 2008., блок Социјалистичке партије Србије – Партија пензионера – Јединствена Србија “ је удвостручен.

Сам заменик премијера и министар унутрашњих послова у последњих неколико година је спровео успешан ребрединг странке, некада на челу са Слободаном Милошевићем, где је био 1990.  секретар за штампу.

Успех наследника Слободана Милошевића

Због своје позиције, Дачић је имао сталну бину за јавне изјаве, и у последњој години или две скоро свакодневно је наступао у јавности. Он је подржао идеју придруживања ЕУ, није користио националистичку реторику, али је остао патриота, није се устручавао да критикује западни лоби, угађао је бирачком телу изјавама о Косову и, барем формално, није био укључен у економске антирекорде.

Једини је био у стању да изађе као победник из историје укидања геј параде у Београду 2011. Тада су српске власти биле ухваћене у унакрсној ватри. Одобрити такав догађај значило би ићи против јавног мњења и провоцирати немире, а отказати геј параду поноса – значило би изазивање салве критике из Брисела, са неизбежним причама о непридржавању поштовања људских права и неспремности Србије да прихвати европске вредности. Дачић је у овим околностима мудро позвао да се откаже поворка, да би се испоштовала права полицијских службеника који су највише пострадали у току такве параде 2010.

Дачића су противници оптужили на чињеницу да што се више ближе избори у Србији, активно се бори са организованим криминалом и корумпираним званичницима, али на гласаче је направио већи утисак сама чињеница те борбе. Сам Дачић је саопштио о ликвидацији некада утицајне српске криминалне групе „Земунски клан“, десетина људи је завршило иза решетака због корупције у највећем комплексу рудника угља „Колубара“. Када је ухапшен у пролеће 2011, генерал Ратко Младић, кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине, али за многе од преосталих Срба, народни херој, министар унутрашњих послова као да је остао у сенци. Али, зато је из ње редовно излазио када су притварани по сличној основи косовски Албанци.

На крају, вратио је Швајцарској украдену слику Сезана, вредности око 100 милиона евра и отворио на југу Србије Српско-руски центар за ванредне ситуације (такође непосредно пре избора). Повремени штрајкови полиције са захтевима побољшања услова рада нису стекли масовни карактер, и тако су брзо заборављани.

Теоретски, на рејтинг Дачића могао је да утиче подсетник главних политичких противника о „крвавој прошлости“ Социјалистичке партије, али таквих изјава током предизборне кампање није било. Тадић и Николић су једноставно одлучили да се не конфронтирају и да не потапају социјалистички „брод“, који може да затреба свакоме од њих.
У овој причи можете видети историјски подсмех, али сада од партијског наследника Слободана Милошевића, чији рад у модерној Србији осуђује већина, или покушава да га заборави, зависе и Тадић и Николић, као и конфигурација будуће владе. Српски стручњаци, на пример, не устручавају се да користе реч „преговарање“ са освртом на однос између трећег најпопуларнији политичара Дачића са финалистима на председничким изборима.

Сам социјалиста је већ најавио доњи лимит својих потраживања.

„Можда је непознато ко ће бити следећи председник, али знамо ко ће бити следећи премијер,“ – рекао је он у изборној ноћи у седишту своје странке освојивши аплауз и аплаузе сарадника.

Конкретне фигуре будуће владе Србије могу да буду непознате још неколико месеци. Закон дозвољава да заврше формирање у септембру. Али приоритети рада кабинета и председника могу да се већ сада назову – борба за буџетско пуњење (у 2012 прогнозира се дефицит више од 4 одсто БДП-а), потрага за стратешким инвестицијама у иностранству, почетак преговора о приступању ЕУ и решавање најпроблематичнијег питања – Косова.

http://www.ria.ru

Updated: 22/05/2012 — 23:14

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Српска Елита © Frontier Theme
%d bloggers like this: