Крај „Тадићеве ере“

 „Тадићеву еру“ карактерисало је опште претварање и скривање. Све то иде од врха до дна власти и преноси се на све њене чиниоце. Сада је од тога на изборима највише профитирао Дачић, сутра би ко зна ко други, али за државу је све то јако лоше.

На ђурђевданским изборима победиле су опозиционе идеје иако су – што је парадоксално –тренутно владајуће партије (што не значи да ће све оне и убудуће бити то) освојиле преко 45 посто гласова бирача и натполовичну већину места у парламенту. ДС, СПС и УРС, поступале су у складу са ловачко-политичком праксом, која је чувеног немачког државника Ота фон Бизмарка својевремено навела да каже: „Највише се лаже у рату, после лова и током избора“. Тако смо добили, по њих асиметрично коњуктурни, опаки привид опозиционо-владајућих мутаната.

——————————————————————————————————————–

У прилог Николићеве победе иде и то што у дугом кругу више нема широког политичко-персоналног спектра који збуњује део бирача. Све ће бити просто: Тадић симболизује постојеће стање а бар Николић указује на почетак промена. Ретко ко у Србији жели да ситуација остане каква је сада, и када се буде опредељивала у црно-белој димензији, без простора за прављење разних компромиса, уверен сам да ће већина грађана, и то с правом, подржати персонализовани могући пут промена.

Тиме би била и формално окончана „Тадићева ера“, у којој је наш барби-бонапарта, вођен и гуран од стране булументе својих доглавника, „предводио“ Србију. Којим случајем ако се то и не би десило, она ће свакако бити завршена неформално (што ипак има нешто мање позитивне ефекте). Влада ће почети да влада, а унутрашања „кохабитација“ у оквиру ДС-а, биће замењена почетком много мање дискретне неуфеудалне борбе за проширење или одбрану поседа, односно за освајање лидерске позиције.

УРУШАВАЊЕ ПОЛИТИЧКЕ СКРИВАЛИЦЕ

Једно је извесно, каква год била формирана Влада, и ко год био председник републике, да неће проћи много  времена од ових избора, а односи у ДС-у – који је у сржи нашег малигног поретка – неће бити ни налик онима из претходног вишегодишњег периода. Ако и то буде значило (као што верујем) да ће бити мање скривања у сфери власти – у смислу да прави њени носиоци неће моћи да се претварају да то нису, а они који то формално јесу, да неће бити само статисти – то ће већ бити који корак напред за Србију.

„Тадићеву еру“ карактерисало је опште претварање и скривање. Све то – у складу са народном изреком „риба смрди од главе“ – иде од врха до дна власти, и преноси се на све њене чиниоце. Сада је од тога на изборима највише профитирао Дачић (док је у претходном периоду владавине најбоље пролазио ДС), сутра би ко зна ко други, али за државу је све то јако лоше. Бар нешто више препознатљиве одговорности већ би допринело да наш систем мање лоше функционише.

Надам се да ће, у околностима када ће у свакој, и теоријски могућој комбинацији, Владу носити две велике партије, односно у њој седети стварно моћни играчи, тако и бити.  Наравно, не зато што би наши политичари преко ноћи постали бољи, већ стога што нема основа, времена, нити погодних кандидата за стварање нових персоналних кулиса, а земља је на литици провалије, па и због будућности овдашње политичке касте, нема више места одлагању какве-такве акције. Земља је у таквом стању да и они који не желе било шта да се мења знају да су неке промене неизбежне. Да би бар покушали да се изборимо да оне буду веће, без обзира на дубинска (партијско-идеолошка) политичка убеђења, требало би да изађемо на изборе 20. маја и убрзамо окончање „Тадићеве ере“.

Извор: крајтадића

Updated: 22/05/2012 — 23:05

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Српска Елита © Frontier Theme
%d bloggers like this: