Немачки психоаналитичар Др. Петер Прскил говори за Печат магазин

Препоручујем лично за обавезну лектиру сваком цивилизованом човеку којем је стало до правде.

Министaрства истине увелико прекрајају прошлост. У матриксу телевизијски произведене реалности која је акумулирана и похрањена као артефакт, урушавају се последње аутономне суверене државе а њихово богатство постаје плен империјалиста и банкстера, но ту се прича не зауставља: отимачи блага крећу још даље – у прошлост која је постала роба под патронатом моћи. Овој орвелијанској стратегији разобрученог зла својим делом и животом супротставио се Петер Прискил, власник издавачке куће Ахриман из Фрајбурга. Петер Прискил је дипломирао Немачку књижевност, историју и политику на универзитету у Фрајбургу, докторирао из области немачког средњевековног језика а потом радио у издаваштву 17 година као преводилац. Тренутно ради као психоаналитичар у Фрајбургу. Студије Петера Прискила, његова издавачка кућа Ахриман, аргументовано се супротстављају институционализованим лажима на којима почива наша цивилизација у којој је интезивиран рат за меморију човечанства, који никада није ни престајао. Издавачка кућа Ахриман је прва и једина у Немачкој, 1991. објавила студију академика Владимира Дедијера „Јасеновац – југословенски Аушвиц и Ватикан“ и то и на немачком и енглеском језику а објавила је и две студије Александра Дорина о Сребреници: „Небесима крстари туђи Бог“ и „Сребреница – како се заиста збило“. Петер Прискил је између осталих аутор студија „Den Papst an die Laterne, die Pfaffen in die Klapse!: Schriften zu Kirche und Religion 1790 – 1794“ која говори о Француској револуцији из 1789. која је представљала почетак демократских права, суверености нација, слободе мишљења а књига је посвећена револуционару Жаку Рену Иберу (Jacques René Hébert, пријатељу Жан Пол Мараа. Прискил је превео на немачки бројне текстове које је Ибер написао за свој часопис Le Père Duchesne. Многи од њих су по први пут преведени на немачки језик и први пут су објављени у Немачкој. Аутор је и књиге „Die Karmaten“ која говри о карматима, јеретичком покрету у арапским земљама, који је 900. године основао прву атеистичку државу на простору садашње саудијске Арабије и ова револуционарна, атеистичка држава у арапском средњем веку постојала је 150 година, дупло дуже од Совјетског савеза.

 

Борба за право на сећање ирачког народа, била је у основи мисије вашег боравка у Ираку, чије су библиотеке и музеји опустошени најездом „хуманитарних ослободилаца, бораца за људска права и демократију“.

Да, 1991. Године, провео сам шест месеци у Ираку са својим веома блиским пријатељем Битом Митманом (Beate Mittmann) са којим сам написао студију: „Ратни злочини против Ирака и 6000 година људске историје“ (Beate Mittmann / Peter Priskil – Kriegsverbrechen der Amerikaner und ihrer Vasallen gegen den Irak und 6000 Jahre Menschheitsgeschichte). Ми смо посетили сва културолошки значајна места у Ираку и направили документацију о око 4000 предмета из ирачких музеја украдених од стране ирачких пљачкаша као и од америчких војника; посетили смо Вавилон, Ур, Урук и направили многобројне фотографије којима смо документовали девастацију, направили смо списак украдених предмета и послали је УН са пропратним писмом у коме смо тражили да нас подрже у нашим напорима да се ова дела врате Ираку. УН су одбиле да сарађују са нама са објашњењем да немају довољно новца.

 Ангажовано сте се супротставили симулакрумима који су обавили разбијање Југославије, лажима које се данас институционализују у светлу не само српске кривице за ратове већ и иду даље у прошлост како би се начинила суштинска ревизија историје Срба.

Први пут сам посетио Југославију 1989. године где сам боравио као гост САНУ. Дошао сам на позив академика Владимира Дедијера чија је књига о концентрационом логору Јасеновац те године објављена у нашој издавачкој кући AHRIMAN-Verlag под насловом „Jasenovac – das jugoslawische Auschwitz und der Vatikan“ као и у нашем интернационалном издању на енглеском језику („The Yugoslav Auschwitz and the Vatican“). Ја сам му тада представио наше издање захваљујући коме је по први пут немачка публика уопште чула за постојање Јасеновца: прво обимно дело, веома информативно, до сада је објављено шест издања ове књиге за коју је предговор написао наш аутор Александар Дорин, и то је једна од наших најбоље продаваних књига. Потом сам био у Београду 1991. године као представник левичарске, комунистичке партије чији је назив: „Савез против конформизма“ и тада сам дао велики број интервјуа за југословенске медије, како штампане тако и за телевизијске станице у којима смо објашњавали позадину европског и посебно немачког интервенционизма у Југославији. То смо наставили да радимо све до данас и у „Јеретичким писмима“, месечном магазину наше издавачке куће континиурано објашњавамо актуелну ситуацију у земљама бивше Југославије. 1992. године објавили смо књигу „Разбијање Југославије“ чији је аутор Арнолд Шерман, американац који живи у Грчкој; објављена су до сада два издања.

Као писац и издавач настављате традицију јеретика у шта се веома добро уклапа и ваш ангажман и сама идеја са којом је основана ваша политичка партија „Савез против конформизма“. Који је основни мотив са којим сте се упустили у борбу за истину о дешавањима у Југославији?

Најважнији мотив за мене и моје пријатеље у издавачкој кући Ахриман и нашој политичкој партији је да осветлимо учешће Немачке у агресији на Југославију, да сагледамо позадину ове агресије. Када смо први пут посетили Београд наш домаћин био је Радомир Смиљанић, писац који је превео „Mein Kampf“ на српски језик. У Немчкој је ова књига забрањена: не смете је поседовати, не смете је штампати и самим тим је онемогућено сагледавање какав је злочинац био Адолф Хитлер. Људи у Београду с којима смо се срели 1991.године имали су свест о понављању ситуације из Другог светског рата када је Немачка била агресор, на шта смо им ми одговарали: „Не, времена су се променила, Немачка је изгубила тај рат а империјалистичка сила бр.1 данас су САД“. Немачка је сада слуга САД-а и немачки војници који су учествовали у бомбардовању Југославије чинили су то у име свог господара- САД. Међутим, Немачка је заиста предводила политички фронт за одвајање Словеније и Хрватске од Југославије, она је прва признала независност Словеније и Хрватске а ову независност је финансирао Ватикан кредитом од 4 милијарде долара ослобођеним било какве камате. Када боље поглеадте видећете да се ради о истој коалицији која је постојала и током Другог светског рата, када је Ватикан подржавао хрватске фашисте „усташе“, као што их је уосталом подржавао и сам Хитлер. Но, сада је Немачка ово урадила као слуга САД и прва ударна песница против Југославије.

Оно што је веома важно да српски народ зна да је 1995. Сенат САД захтевао промену Устава Немачке како би Немачка могла да учествује у било ком рату који воде САД.

У питању је члан 26 немачког устава који је забрањивао вођење офанзивног рата што је након Другог светског рата требало да онемогући да Немачка започне било какав офанзивни рат и да осигура да Немачка може да употреби војну силу само у случају самоодбране. Ја не могу да се сетим да је било која југословенска република напала Немачку. Али, Бил Клинтон је одлучио да члан 26 баци на сметлиште историје и Сенат САД је изгласао 25:1 да Немачка мора да промени свој Устав. Промена Устава није де јуре уследила, али је свака немачка влада почевши од социјал-демократске Герхарда Шредера прекршила члан 26 свог устава. У питању је криминални акт који треба најоштрије санкционисати будући да се ради о издаји земље у шта чин кршења устава свакако спада, а што подразумева најмање 15 година затвора. Но, оно што видимо данас је потпуна перверзија правно уређеног поретка: војне агресије добиле су институционално-правну подршку у институцијама каква је Трибунал за ратне злочине у Хагу, који на најбољи начин демонстрира степен перверзије правде и права. Народ који је био жртва страшног геноцида у 20.веку и жртва војне агресије проглашен је кривим и одговорним за рат. То је перверзија којој се ми снажно супротстављамо и својим издањима настојимо да надокнадимо српском народу неправду која им је нанета од стране САД и Немачке, чије владе кршећи члан 26 устава Немачке учествују у овим прљавим ратовима. Ми желимо да српски народ зна да постоје Немци који се снажно противе и боре против ове неправде.

———————————————————————————————————————

Како објашњавате чињеницу да је ваша издавачка кућа „Ахриман“ прва у Немачкој објавила студију академика Владимира Дедијера о злочинима почињеним у НДХ?

Мислим да то има суштинске везе са организацијом велике лажи. Нико у Немачкој није знао шта се догађало на Балкану током Другог светског рата. То је била тајна у коју се није смело завирити. А улога наше издавачке куће је да изнесе на видело све потиснуте и забрањене истине.

Ваша издавачка кућа носи име Ахриман. Ахриман или Ангра Маињу (зао дух) је по зороастријанској религији, заснованој на учењима светог пророка Заратустре, одговоран за све зло на свету и својим приклањањем злу створио је смрт. Због чега сте дали такав назив својој издавачкој кући?

Да, Ахриман је древни персијски бог зла и он је подједнако јак као и његов опозит Ахура Мазда (оличење мудрости): врховни Бог који је створио видљиви и невидљиви свет.

Као што знамо, по Зороастризму Заратустра је дужан да обелодањује вољу доброг и да оглашава шта је зло и по сопственом нахођењу и нахођењу оних који га заступају, он има право да оглашава кривицу и кривица је увек зло. То значи да су само они који поштују вољу Заратустре и његових следбеника – свештеника — праведни. То је логика на којој се заснива функционисање цивилизације. Оно што одреде моћ и сила и планери поретка се мора применити, јер по аутоматизму добија позицију добра. Ахриман се томе супротставља и настоји да покаже шта је у том процесу урађено, које истине су забрањене и због чега су забрањене.

И у том смислу желели смо да Немачка публика зна истину о томе шта је Католичка црква радила у НДХ. То је од непроцењивог значаја. Када је Хитлер дошао на власт, прва држава која га је признала био је Ватикан и Хитлер је склопио конкордат са Ватиканом и тај конкордат је једини и данас важећи уговор из времена фашизма. Након Другог светског рата католичка црква је тврдила да се супротстављала Хитлеру, што је чиста лаж. Католичка црква је подржала све инвазије које је Хитлер предузео и све војне агресије које је Хитлер покренуо против бољшевика, против Русије и Југославије а одговорна је за највеће злочине и најстрашнија стратишта на простору Балкана: логор Јасеновац и остале логоре на простору НДХ. И ми смо одлучили да објавимо Дедијерову књигу у тренутку када је покренута нова агресија на Југославију. Схватили смо да се не ради само о књизи која има значај само за разумевање прошлости, већ је веома важна за разумевање процеса дугог трајања који има за циљ нестанак српског народа који је по трећи пут у 20. веку постао жртва геноцида.

Институционализована машинерија зла покренула је своје зупчанике како би организовала велику лаж у коју треба угурати Србе. Проглашавање за геноцидне убице није довољно и дизајнирање овог имиџа није завршено: потребно је прекројити херојску српску историју, проментити етнички већинску структуру у самој Србији, одузети јој државу и институције. То се ради са невероватном страшћу коју креатори имиџа и политике деле са једним делом самих Срба.

Да, деведесетих је отпочело креирање гигантске лажи о Србима као агресорима, масовним силоватељима, главним починитељима етничког чишћења и тако даље. А што је лаж бивала већа било је јасније је да се спремала и исто таква казна. Нама у Ахриману је то било јасно и одмах смо објавили књјигу о усташким злочинима. Хтели смо да упозоримо немачку јавност на злочине који су тада почињени против Срба, свесни да се они и сада могу поновити.

Невероватно је, ипак, да је прва књига о Јасеновцу објављена у Немачкој тек 1991.године и да се све до тада нису знале чињенице о геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима извршеним у НДХ.

Јасно је да су људи знали колико је опасно изнети ту истину и плашили су се да је изнесу. Објављивање такве књиге није неутрално, истина о овим дешавањима супротстављена је веома моћним интересима. Веома је опасно бранити истину: ако сте бранили Јевреје током Другог светског рата били сте третирани исто као Јевреји; ако браните Србе данас, велика је вероватноћа да ћете такође бити нападнути. И то се показало као истина у нашем случају: наше књиге су цензурисане, не спомињу се у штампи па чак и када желимо да платимо рекламу у Зидојче цајтунгу, на пример, дневном листу који се интернационално дистрибуира, то нам није дозвољено. Управо се то догодило у случају књиге Владимира Дедијера за коју смо хтели да платимо рекламу у Зидојче цајтунгу. Њихов одговор је гласио: „Чињенице које се износе у књизи Владимира Дедијера могу постати предмет судског поступка“.

Како то разумети? У ком смислу су те чињенице супротстављене закону?

Специјалиста за правна питања из Зидојче Цајтунга је рекао, цитирам: „Не могуће је објавити рекламу за ову књигу зато што њен садржај може бити предмет судског гоњења“. Ето то је он рекао.

Да, али на који се закон позвао када је то изјавио?

Ни на један закон и јасно је да је у питању била гнусна лаж иза које је требало да стоји ауторитет правног експерта овог листа. Слобода мисли и изражавања је једно од основних људских права и загарантована је немачким уставом али као што знамо постоји монопол над масовним медијима што значи да они могу да раде шта год желе.

Ви сте се успротивили оваквом поступку?

Да, колико год смо могли. Протествовали смо, писали, чак смо штампали и летке али, машина нас је једноставно изоловала и то је био део припреме за нови рат који је требало да се води на Балкану и у том смислу припремљеног имиџа за Србе.

Да ли католичка црква има неке везе са забраном оглашавања и рекламирањем књиге Владимира Дедијера?

Сасвим сам сигуран у то. Хитлеров конкордат који је још увек на снази обезбедио је како католичкој тако и протестантској цркви многобројне привилегије, на пример могућност да организују дечије вртиће, верску наставу у школама и на универзитетима а црквене таксе прикупља немачка држава што је јединствен пример у свету. Црквена такса обезбеђује католичкој и протестантској цркви суму од 30 милијарди евра годишње и то је огромна сума новца које се оне не желе одрећи. Католичка црква је највећа компанија у Немачкој са милион радника и они имају контролу над медијима. Она представља дугачку руку Ватикана који је са садашњим немачким папом и претходним пољским папом организовао разбијање Југославије. Разуме се.

———————————————————————————————————–

Као психоаналитичар како разумете успех операције испирања мозга која се спроводи над светском популацијом? Како разумете пристанак на лажи и живот у матриксу?

Најпре, успостављена је владавина имеријалног система који мрежно покрива читав свет са малим изузецима. Амерички империјализам уништава једну земљу за другом а Југославија је била на самом почетку, након што се источни блок срушио веома кукавички, рекао бих. И, након тога нема заустављања за амерички имеријализам и капитализам који је остао без конкуренције а медији су умрежени и монополизовани. Хитлеров сан о употреби мас медија у Немачкој, данас је глобално реализован. И ми у Ахриману разумемо своју позицију као просветитељску у условима тоталне доминације пропаганде. У питању је веома опасан посао и ми смо изложени свакодневним претњама, цензури и прећуткивањима.

Објавили сте истраживања Александра Дорина о Сребреничком масакру који игра веома важну улогу у империјалистичкој мантри о „хуманитарним интервенцијама“. Прва књига има за наслов цитат из поеме Радована Караџића: „Небесима крстари туђи Бог“. Управо припремате друго издање ове књиге а објавили сте и другу Доринову књигу: „Сребреница – како се заиста збило – потиснуте чињенице о масакрима над Србима 1992.-1995.“ која садржи шокантне фотографије које је начинио Зоран Јовановић. Ове књиге су бациле снажно светло на пропагандни механизам империјалне машине која још увек наступа под реториком људских права и хуманитарних интервенција, што је невероватно. Каква је рецепција ових књига у Немачкој?

Сребреница је највећа пропагандна лаж након Другог светског рата и може се упоредити само са лажима које су пратиле припрему агресије на Ирак када су сви светски медији трубили о томе да су Ирачки војници вадили кувајтске бебе из инкубатора и бацали их на под, где су их остављали да умру. Људи широм света су били шокирани. Како је то могуће, па то нису људска бића, они су гори од звери, па ми смо принуђени да водимо рат против Ирака. Иако је веома брзо ова лаж разоткривена када се показало да је наводна медицинска сестра која је „обелоданила ова стравичан догађај“ била ћерка кувајтског дипломате. Сребреница се веома много користи за ратове који су у току. Немачки медији је користе за пропаганду током рата у Сирији и недавно су бесомучно опет трубили да се „сребренички злочин сада понавља у Сирији“ што је мантра на којој се заснива припрема јавности за војну агресију на Сирију. И то је разлог због кога лаж о наводном геноциду у Сребреници мора бити непрекидно понављана и држана живом и недодирљивом. Она је моћна фабрикација која је неопходна за империјалистичке походе на последње преостале суверене државе на свету. И због тога је наш задатак да непрекидно објављујемо свету шта се заиста догодило у Сребреници и на који начин је владарима света ова лаж потребна, али и због чега им је било неопходно да стрпају српске вође, политичаре и генерале у затвор. Са друге стране и немачки медији и влада понављају да уколико браните Србе онда оправдавате све српске злочине а то је кривично дело због кога можете бити законски гоњени. Ако на пример оправдавате „геноцид“… чак и када је он чиста лаж и када браните Србе као жртве те лажи ви сте третирани као порицач геноцида и неко ко шири расну мржњу против муслимана који, међутим, нису никаква раса већ припадници одређене религије. Тако је лаж о догађајима у Сребреници 1995. послужила за интернационалну цензуру коју желе да инсталирају широм света како би застрашили јавност читавог света и спречили је да се бори за историјску истину.

Упоредо са ратовима у простору, воде се и ратови за историју и колективну меморију човечанства. Музеји, библиотеке, историја и чињенице део су ратног плена а присвајају се не само материјална културна добра већ и историја. Пљачкање Националног музеја и библиотеке у Багдаду практични су примери урушавања Месопотамијског сећања са сумерском традицијом у основи. Рат за сећање, за меморију човечанства замагљен маглама рата (The fogs of war), одвија се непркидно у складу са Орвеловом премисом: Ко контролише прошлост, контролише и будућност, ко контролише садашњост, контролише прошлост. Историја Срба, култура, наука и умнетност, постали су плен неограниченог лешинарења и ко год пожели да присвоји било шта што му одговара: нема проблема…

Србија је простор на коме се тестирају многобројни потези који се потом спроводе широм света, који је и сам постао плен моћних грабљивица. Југославија није могла да се одбрани. Моћ оних који су је напали далеко је надилазила њене капацитете. Уследио је распад СССР-а а потом и напади на друге земље. Шта ми можемо, ми који смо војно и економски врло, врло слаби? Оно што можемо и што треба да радимо је да не дозволимо да добију рат за историју, за меморију човечанства и неопходно је да бележимо и документујемо све што они раде и морамо, како је то рекао један од највећих револуционара, Лењин, да стрпљиво просвећујемо људе. Морамо да користимо сваку прилику и сва средства која су нам на располагању: књиге, брошуре, предавања, како би саопштили историјску истину и супротставили се масивном зиду лажи. Даћу вам један пример: прошле године отворила нам се могућност да представимо књигу Александра Дорина: „Сребреница, како се заиста догодило“ на сајму књига у Лајпцигу. Најавили смо овај догађај постерима, међутим антисрпска банда је те плакате поцепала и покушала да спречи промоцију, у чему, међутим није успела и наше предавање је било изузетно посећено: неколико стотина посетилаца је било присутно. Био је то велики успех након кога су чак и масовни медији морали да реагују. На пример, недељни Дер Шпигел био је препун инсинуација да ми оправдавамо злочине које су починили Срби, али свеједно, били смо у прилици да ширимо истину на лајпцишком сајму књига а медијима је било јако тешко да измишљају и лажу о догађају којем је присуствовало тако много очевидаца. То је наш мото: рећи истину где год и када год је могуће. Супротна страна има велику предност у огромној моћи али и један велики хендикеп: они непрекидно лажу. То је њихова слаба тачка и ми то морамо да искористимо.

Можемо ли спречити да  зло преузме цивилизацију и успостави тоталитарну контролу и доминацију над свим аспектима људске егзистенције?

Можда нећемо успети да добијемо ову битку. Али, морамо бринути о историјској истини. Морамо је чувати и ширити чак и ако амерички империјализам буде владао светом у наредних неколико стотина година што је и разлог због кога ми своја издања штампамо на папиру који може да издржи и 500 година.

Извор:дијаспора.вордпрес.препоручујем-лично

Updated: 23/05/2012 — 01:32

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Српска Елита © Frontier Theme
%d bloggers like this: