Представа „Зоран Ђинђић“ и гажење србске заставе

Као што се могло и очекивати, премијера Фрљићевог комада “Зоран Ђинђић” на почетку “Муцијевих дана” у “Атељеу 212″ – никог није оставила равнодушним.

Током целог трајања представе, светло у дворани било је укључено, што би требало да публику директно укључи у овај политички театар. Представа почиње са сценом прања руку у бурету пуном крви на којем пише “Новија српска историја” и завршава сценом паљења макете џамије коју ваде из макете Храма Светог Саве и потоњим повраћањем по српској застави.

Премијером представе „Зоран Ћинђић“, ауторског пројекта редитеља Оливера Фрљића је у Aтељеу 212 почео трећи фестивал позоришне игре „Муцијеви дани“.

У представи нема класичних ликова, већ ситуација у којима се наводе и коментаришу различите идеолошке позиције. Позорница се користи као својеврсна трибина на којој се покреће мноштво тема које су обележиле живот у Србији у протеклих двадесетак година.

Све заједно чини мозаик једног друштва у којем је био могућ атентат на демократског премијера. Учесници прозивају цркву, политичаре, патриоте, у једној сцени се суди Војиславу Коштуници…
Ту је и сцена о прислушкивању екипе представе од стране власти, током проба, али за публику остаје нејасно да ли је то документарно или фиктивно.

Током представе извођачи се пресвлаче као “бабушке” након сцене у којој глумци обучени у попове убијају Ђинђића, док су им испод свештеничке мантије маскирне униформе, а испод њих одела “јапија” и мајице са знаком “Отпора”, крвава кошуља убијеног премијера. Глумац који глуми владику Амфилохија Радовића се појављује са калашњиковим док држи говор на одру Ђинђића. На крају једна од глумица на голо тело облачи крваву кошуљу убијеног премијера. Програм на коме су две рупе (од метака који су убили Ђинђића) увучен је у најлонске “гаће” а на његовој полеђини пише да су представу помогли “Телеком Србије” и “ЕФГ Еуробанка”.

Декор чине макета Храма Светог Саве, књига са натписом „Устав“ на чијим страницама је текст „Руке су ми крваве, али ми је савест чиста“, дрвени крстови са именом Зорана Ћинђића и телевизори са снимцима његове сахране, али и велика слова речи демократија од којих се премештањем добијају речи рат, рај, комедија, крадем.

Посебно контроверзне реакције изазива завршна сцена – повраћање на српску заставу.
Представу изводе глумци Бранислав Трифуновић, Иван Јевтовић, Владислав Михаиловић, Тања Петровић, Милан Марић, Милош Тимотијевић, Тамара Крцуновић, док је оболелог Феђу Стојановића заменио колега Душан Радовић.

Драматург је Бранислава Илић, сценограф Марија Калабић, костимограф Сандра Деканић, композитор Ирена Поповић.

Пре представе, фестивал „Муцијеви дани“ прогласила је отвореним глумица Јелисавета Сека Саблић, а у фоајеу Aтељеа отворена је изложба посвећена Мири Бањац, коју је припремио Позоришни музеј Војводине.

До 24. маја на фестивалу, названом по редитељу и дугогодишњем управнику Aтељеа Љубомиру Муцију Драшкићу, биће изведено 12 домаћих и представа из региона, уз различите пратеће програме.

На премијери представе у публици су били и супруга убијеног премијера Ружица Ђинђић, министар Драган Шутановац са супругом Маријом, Гордана Чомић, Чедомир Јовановић са супругом Јеленом, Веран Матић, Оља Бећковић, Иван Станковић, Александар Тимофејев, бивши премијер Зоран Живковић, адвокат Ђинђићеве мајке Срђа Поповић, Биљана Србљановић, Теофил Панчић, Миломир Марић, Латинка Перовић, књижевник Ласло Вегел, Борка Павићевић, управник “Атељеа 212″ Кокан Младеновић, редитељ Дејан Мијач, Сергеј Трифуновић, Предраг Ејдус, Анита Манчић, Дара Џокић и велики број других глумаца…

На крају представе Шутановац и Чомићка устали су и отишли без да су аплаудирали, док су до краја, до трећег подизања завесе остали сви горепоменти као и већина публике.

УТИСЦИ О ПРЕДСТАВИ:

Бришу под српском тробојком

Пројекат загребачког редитеља Оливера Фрљића „Зоран Ћинђић“, најављен као повратак политичког театра на београдску позоришну сцену, изазвао је различита мишљења у нашој позоришној јавности. Позната глумица Горица Поповић, члан УО Aтељеа 212, истиче и да су по њеном мишљењу у пројекту неке сцене непотребне, а да је помињање имена колега који су изашли из представе скандалозно.

Представа „Зоран Ћинђић“ је ишла на провокацију, али није одговорила изазову велике теме: много општих места и мало позоришне уметности“ – каже редитељ Небојша Брадић.

Глумица Наташа Нинковић за Новости каже: “Ово није политички театар. За представу би се могло рећи да има, пресвега, један фељтонистички приступ. Нешто је у њој и добро урађено, али је за мене неопростиво брисање пода српском заставом и повраћање по њој! Да су то урадили против неког обележја режима, разумела бих. Aли са заставом било чије земље, као њеним симболом – незамисливо је. Постојало је хиљаду позоришних начина да се покаже шта се мисли о лажном патриотизму, кога има и код нас. Ово није и не може да буде начин. Позориште не треба никоме да суди нити пресуђује”.

извор: http://www.srpskadijaspora.info,www.pressonline.rs

Updated: 24/05/2012 — 20:27

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Српска Елита © Frontier Theme
%d bloggers like this: