Приручник за правилан одабир, одржавање и заштиту рачунара

                                                                                                           Написао, Зао Дух.

Садржај:

1. Одабир рачунара

    -Процесор

    -Матична плоча

    -Графичка картица

    -Меморија

    -Хард диск

    -Оптички погон

    -Звучна картица и звучници

    -Тастарура и миш

    -Напајање и кућиште

    -Монитор

    -Лаптоп

2. Одабир и инсталација оперативног система

3. Фино подешавање оперативног система

4. Одабир, инсталација и подешавање корисних програма

    *Антивирус програми

      1) Eset NOD (http://www.eset.com/).

      2) Kaspersky Anti-Virus 2009 (http://www.kaspersky.com/)
.


      3) F-Secure Internet Security 2009 (http://www.f-secure.com/)


      4) BitDefender Total Security 2009 (http://www.bitdefender.com/)


    *Антиспајвер програми

      1) Malwarebytes Antispyware (http://www.malwarebytes.org/)

      2) Ad-Aware 2008 (http://www.lavasoft.com/)

      3) Paretologic XoftSpy (http://www.paretologic.com/)

    *Ажурирање самих Windowsa.

      -Microsoft Office

    *Алтернативе постојећих веб прегледача и програма за руковање електронском поштом.

      1) Mozilla Firefox 3 (http://www.mozilla.com/en-US/firefox/)

      2) Opera (http://www.opera.com/)

      3) Google Chrome (http://www.google.com/chrome/)

      4) Mozilla Thunderbird (http://www.mozilla.com/en-US/thunderbird/)

      5) The Bat (http://www.ritlabs.com/en/products/thebat/)

    *Аудио и видео плејери

      1) Windows Media Player 11 (http://www.microsoft.com/windows/windowsmedia/player/11/default.aspx)

      2) WinAMP (http://www.winamp.com/)

      3) Media Player Classic
(http://www.free-codecs.com/download/Media_Player_Classic.htm)

      4) VLC Player (http://www.videolan.org/vlc/)

    *Помоћни програми и пакети кодека

      1) Adobe Flash Player (http://www.adobe.com/products/flashplayer/)

      2) Adobe Shockwave Player (http://get.adobe.com/shockwave/)

      3) Java (http://www.java.com/en/download/index.jsp)

      4) K-Lite Mega Codec Pack

      5) Adobe Reader (http://get.adobe.com/reader/)

    *Програми за одржавање и фино подешавање Windowsa.

      1) TuneUp Utilities 2009
(http://www.tune-up.com/products/tuneup-utilities/)

      2) Advanced Registry Optimizer 2008 (http://www.sammsoft.com/AroDetails.aspx)

      3) RegCure (http://www.regcure.com/)

      4) Diskeeper 2009 (http://www.diskeeper.com/)

      5) WinXp Manager 6.0.2 (http://www.download.com/WinXP-Manager/3000-2086_4-10226922.html)

    *Згодни програми, који би вам могли затребати, а дио су самих Windowsa,

      1) Paint (Start->All programs->Accessories)

      2) Notepad и Wordpad (Start->All programs->Accessories)

      3) Calculator (Start->All programs->Accessories)

      4) Character map (Start->All programs->Accessories->System tools)

    *Корисни програми, које не би било згорег посједовати.

      1) Google Earth (http://earth.google.com/)

      2) Subtitle Workshop (http://www.urusoft.net/download.php?lang=1&id=sw4 )

      3) Nero 7 (http://www.nero.com/eng/downloads-nero7-update.php)

      4) Total Commander (http://www.ghisler.com/)

      5) WinRAR (http://www.rarlab.com/download.htm)

      6) Soulseek (http://www.slsknet.org/download.html)

      7) BitTornado (http://www.bittornado.com/download.html)

      8) Acronis True Image 2009 (http://www.acronis.com/)

5. Ваљано одржавање оперативног система и програма

    -Ажурирање Windowsa и осталих програма

    -Дефрагментација, чишћење регистра, скенирање

    Мјере заштите приликом сурфовања Интернетом и заштита података и самог рачунара

      1. Никад не посјећујте ХХХ или Warez странице!

      2. Не обављајте онлајн купње преко непознатих страница!

      3. Увијек провјерите садржај CD-a , DVD-a и USB stickova!

      4. Стварно важне податке држите на другом хард диску или на оптичким медијима, и правите редовито           резервну копију оперативног система и инсталираних програма!

      5. Макар двапут годишње добро очистите унутрашњост рачунара!

6.Закључни савјети и корисни Интернет линкови

7.Додатак 1: листа мање познатих појмова

8.Додатак 2: Оверклоковање (убрзавање) рачунара

1. Одабир рачунара

Дошло је вријеме да се купи нови рачунар. Овај стари више не може да прати корак са новим програмима и играма које излазе, компоненте му отказују, хард диск трокира, монитор трепери, углавном, сазорио је.

Како и на који начин одабрати рачунар којим ћете да будете задовољни? Наизглед, звучи као врло тежак посао; како ускладити жеље са (куповним) могућностима, како одабрати праве компоненте у мору понуђеног, и на крају, узети десктоп или лаптоп рачунар? Све овиси о томе зашто ћете да га користите, и гдје. Лаптоп треба људима који много путују, или посао доносе кући; људима који желе у сваком трену да имају могућност спајања на Интернет, записивања мисли и сазнања, или приступа неопходним подацима и знањима. Лаптоп се не купује за играње игрица, за захтјеван рад у обради видео материјала, 3Д анимација или пројектовања. За те намјене узима се одговарајући десктоп рачунар.

Какве компоненте одабрати, и за коју цијену? Као и код било које друге куповине, издвајање веће количине пара значи и квалитетнији уређај, који ће кроз дуже вријеме да задовољи све ваше прохтјеве. Као и код сваког другог улагања, ни овдје се не исплати штедјети, јер штедња=куповина лошег уређава састављеног од компоненти упитног поријекла и квалитета=бачен новац. Чак и ако не намјеравате на свом рачунару да радите ништа друго него да слушате музику, гледате филмове и серије, сурфујете Нетом и одиграте коју видео игру, свакако ћете имати користи од куповине јачег рачунара, пошто ће он моћи да испуњава све ваше прохтјеве кроз много дуже вријеме без потребе да га надограђујете, или купујете нов уређај.
Ево неких мојих препорука шта ваља да одаберете кад састављате десктоп рачунар:

(Садржај)

-Процесор

Сваки из Интелове серије Core 2 Duo је пун погодак, али ако желите одистински снажан процесор, који може без по муке још и накнадно да се убрза, свакако одаберите неки из серије Е8000, нпр. Е8600 је тренутачно најбоље шта може да се набави из те серије, и свакако је best buy одабир. Корисници који намјеравају свој рачунар да користе за процесорски захтјевније послове, као што су видео и аудио едитинг, те 3Д моделинг и пројектовање, могу да одаберу процесор из серије Core 2 Quad, који имају четири језгре и тиме омогућују двоструко већу процесорску моћ од Core 2 Duo процесора, али то вриједи само за професионалне апликације које су у стању да препознају и искористе сва четири језгра у овој врсти процесора. Best buy у овој категорији свакако је Q9550 процесор.


(Садржај)

-Матична плоча

Уз процесор, најважнија компонента, пошто она чини темељ сваког рачунара, и преко ње се спајају и комуницирају све остале компоненте. Најбољи одабир су матичне плоче којима темељ чини Интелов чипсет (сет инструкција), типа P45, X38 и Х48, а за пасиониране играче видео игрица препоручам матичне плоче којима темељ чини Nvidia чипсет типа nForce 790i, пошто оне подржавању паралелно спајање две идентичне видео картице у тзв. SLI режиму рада, о чему ћу нешто више да кажем у идућем поглављу. Најбољи произвођачи матичних плоча су Gigabyte и Asus.


(Садржај)

-Графичка картица

Врло важна компонента, која одређује графичку моћ рачунара, која највише долази до изражаја код играња видео игара, али такође и код 3Д моделинга и дизајна. Пошто је ово компонента која најбрже губи своју моћ, због константног побољшавања изгледа и захтјевности видео игара и програма за 3Д пројектовање и моделинг, моја препорука је да се поготово на овој компоненти не штеди. На тржишту постоје графичке картице два главна произвођача, а у питању су канадски ATI и америчка nVidia. Тренутачно, оба произвођача нуде графичке картице подједнаких перформанси, али због ипак нешто боље писаних драјвера (управљачких програма) и боље компактибилности са разноразним играма и осталим апликацијама, моја препорука је ипак nVidia. Best buy у овом тренутку је свакако модел GeForce GTX 280 са 1GB DDR3 меморије, која је и тренутачно најјача графичка картица која садржи један графички чип. Пасионираним играчима, који ће си одабрати матичну плочу која подржава SLI режим рада, препоручам као алтернативу две GeForce 9800 GTX са 512 MB DDR3 меморије, које могу да споје у SLI режим рада, да паралелно обрађују податке, или једну GeForce 9800 GX2 картицу са 1 GB DDR3 меморије, која садржи два графичка процесора која се налазе у интерном SLI режиму рада. Као и код матичних плоча, препоручам куповину графичких картица које се продају под именом компанија Gigabyte, Gainward и Asus.


(Садржај)

-Меморија

Радна меморија, коју користе све апликације на рачунару, у посљедње вријеме је постала једном од јефтинијих компоненти, тако да се ту може пронаћи врло квалитетних рјешења за мале паре. Радне меморије се дијеле у две главне групе, у DDR2 и DDR3 меморије, које се разликују у брзини којом саобраћају са матичном плочом, и у самој изведби; DDR2 меморија не пасује на матичну плочу која је рађена за DDR3 меморије, и обратно. DDR3 меморије нуде нешто веће брзине рада, али та разлика је толико мала да је у свакодновеном раду практично безначајна, и могу је осјетити само пасионирани играчи, којима је једино и препоручујем, због више цијене. DDR2 меморије долазе на тржиште у три различите изведбе, које се разликују у брзини којом саобраћају са матичном плочом: 667 MHz, 800 MHz и 1066 MHz. Пошто је и овим најбржим меморијама цијена доста ниска, а пасују на матичне плоче са чипсетовима које сам препоручио, моја препорука је купња 4GB 1066 MHz меморије (у пакету од две плочице од по 2GB, које се онда могу поставити у режим паралелног рада, слично као што је то SLI код графичких картица, само што се код меморије то зове Dual channel mode), од признатих произвођача као што су Kingston и Corsair, а у обзир може да дође и OCZ. Пасионираним играчима препоручам комбинацију матичне плоче темељене на nForce 790i чипсету, и 4 GB DDR3 меморије на 1333 MHz. Овдје желим само да изнесем једну напомену, а то је да 32-битни оперативни системи (о оперативним системима више ријечи касније) препознају само 3,2 GB меморије, али и то је и више него довољно за сваки задатак који можете да поставите пред свој рачунар. Ово ограничење лако се превазилази инсталацијом 64-битног оперативног система.

(Садржај)

-Хард диск

Некоћ врло скупа компонента, сада је у рангу меморије и отпичких погона као потрошна роба. Међу произвођачима, квалитетом и поузданошћу се свакако истиче Western Digital, чије производе вам свакако препоручам. Моја препорука је куповина два хард диска, од којих би један служио за похрану података, а други за инсталацију оперативног система, програма и игара. Best buy је куповина модела Caviar од 500 GB, и то тзв. Black edition-а, који има више интерне кеш меморије (32 MB у односу на 16 MB колико садрже дискови из стандардне серије). Пасионираним играчима бих савјетовао, као системски диск, модел Raptor, који ради на већим брзинама од Caviar-а, и то модела од 300 GB.

(Садржај)

-Оптички погон

Некоћ давно луксуз, којег су могли да си приуште само боље стојећи пасионирани играчи игара, сад је спао на потрошну компоненту, у рангу тастатуре и миша. И поред тога, ваља припазити и правилно одабрати приликом куповине ове компоненте, јер понекад уштеда и само пар долара може да значи одабир лошег погона који неће бити у стању да нареже CD и DVD дискове како ваља. Моја препорука су производи компаније Pioneer, и то модел 115, за спајање преко сад већ застарјеле IDE/PATA магистрале, или модел 215 за спајање преко новије ЅАТА магистрале, која је постала стандардним начином повезивања хард дискова и оптичких погона на матичну плочу. Оба модела су способна да читају и нарезују све типове CD и DVD дискова, осим DVD-RAM дискова, које само читају, а који су иначе толико ријетки да највјероватније никад нећете ни наићи нити на један такав. На тржишту данас постоје и тзв. Blu-ray оптички погони, који су у стању да читају, па и нарезују податке на тзв. Blu-ray дискове, али ти погони су изузетно скупи, као и сами Blu-ray медији, тако да се њихова куповина данас још не исплати, осим ако не желите да преко свог рачунара гледате филмове у HD формату, тј. високој резолуцији, двоструко већој од стандардних DVD филмова.

(Садржај)

-Звучна картица и звучници

Иако све данашње матичне плоче имају на себи и интегрисан звук, моја је препорука куповина засебне звучне картице, која пружа бољи звук при репродукцији и снимању аудио материјала, а пасионираним играчима и аудиофилима, у комплету са врхунским Hi-Fi линијама, дају пун доживљај и ужитак у игрању видео игара и слушању аудио CD и DVD-ova. Моја препорука је купња неке од звучних картица произвођача Creative Labs, из серије X-Fi. Best buy би био модел Elite Pro, као врхунска картица за мултимедију, али и врло добра картица за полупрофесионални аудио едитинг. За професионалне намјене ипак бих савјетовао неке од картица са засебним модулима за улаз и излаз звука, као што су Audiophile Delta 66, или сјајни Terratec Phase 88.

Квалитетна звучна картица не би ништа вриједила без посједовања квалитетних звучника који су у стању да репродукују послати звук до максимума могућности звучне картице. Иако постоји много добрих сетова активних звучника, који имају своје сопствено појачало, као што је нпр. Logitech-ov Z-2300, састављен од два стерео звучника и subwoofer-a, који је задужен за басеве (ниске тонове), моја препорука је да се звук ипак репродукује преко Hi-Fi линије, пошто ни најбољи активни звучници нису ни сјена чак ни просјечне музичке линије. Моја лична препорука је линија чији темељ чини појачало произвођача Harman-Kardon, и звучници произвођача Avalon Acoustics, мада ће сваки прави аудиофил већ посједовати своју сопствену Hi-Fi линију коју је конфигурирао према својим склоностима и жељама. Корисницима којима звук није од пресудне важности и не посједују Hi-Fi линију сасвим довољан ће да буде и прије поменут сет активних звучника, a онима који ће свој рачунар да користе претежито као кућни биоскоп, а и пасионираним играчима препоручам 5,1 сет звучника, и то Logitech-ov Z-5500.

(Садржај)

-Тастарура и миш

Многи корисници рачунара ове две компоненте сматрају потрошном робом и обично купе неки најобичнији оптички миш и класичну тастатуру. Ја не препоручам такав приступ набавци ове две компоненте и савјетујем да се пажња обрати на њихов квалитетан одабир, пошто ће вам, ако имате навику дуготрајног сједења за рачунаром и рада на њему, ваше шаке итекако бити захвалне, а и да не помињем пасиониране играче којима су ове две компоненте од пресудног значаја за побједу или пораз у акционим видео играма. Моја препорука су производи компаније Logitech, и то ласерски миш G5, и тастатура Wave, који нуде највећу прецизност и квалитету рада. Бежичне моделе не препоручам, пошто једноставно нису довољно прецизни ни брзи у раду као класични, USB модели. Пасионираним играчима, који играју претежито авио-симулације, препоручио бих и сјајни Logitech-ov Freedom 2.4 joystick, а за остале врсте видео игара Logitech-ov Rublepad II gamepad.

(Садржај)

-Напајање и кућиште

Многи корисници рачунара, кад купују нови рачунар, имају лошу навику да о одабиру напајања не воде довољно рачуна, и да узму неко заједно са кућиштем, а у питању обично буду нека no-name напајања снаге између 400W и 500W. То је велика грешка, пошто је управо напајање оно које је пресудно код давања довољне количине електричне енергије свим компонентама рачунара, ма колико оне биле оптерећене, и које на крају обезбјеђују стабилност и дуготрајност сваке компоненте и рачунара у цјелини. Напајање треба да буде снаге од најмање 700W, a пасионираним играчима савјетујем и неко до 1000W, тако да се обезбиједи довољно енергије за све компоненте рачунара. Мој савјет је куповина напајања признатих произвођача, као што су Thermaltake, Zalman и Tagan.

Кућишта одаберите по својим личним преференцијама, тј, изгледу, али такође је важно да су изнутра довољно пространа, тако да могу да приме без проблема све компоненте које сте одлучили да уградите у рачунар, као и да имају добар проток ваздуха и да посједују мјеста за инсталацију додатних вентилатора на само кућиште, који ће да додатно хладе рачунар изнутра. Thermaltake, нпр. има прилично атрактивна и функционална кућишта.

(Садржај)

-Монитор

Монитор или екран, иако посљедњи на овој листи, свакако је први по важности кад је куповина рачунара у питању, јер од правилног одабира монитора не овиси само квалитет слике, приказа филмова и игара, већ и ваше здравље, тј. степен оптерећења и замарања очију. Монитори се дијеле у две велике скупине, класичне, или CRT мониторе са катодном цијеви, и LCD или TFT монитори, који садрже течне кристале. Они први су већ помало застарјели, и помало излазе из употребе, тако да се нећемо задржавати код њих, јер иако их још има у продаји, ту и тамо, не могу се више пронаћи квалитетни уређаји. Шта се тиче LCD монитора, ту имамо две врсте; оне који имају класичан однос страница 4:3, и тзв. widescreen, који имају однос страница 16:9, и који су као створени за гледање DVD филмова и играње новијих видео игара. Моја препорука су ови потоњи, пошто ће вам већа ширина екрана, осим већ наведених погодности, итекако користити и кад имате отворена два прозора, тј, програма у којима радите, па умјесто да се пребацујете из једног у други, можете их поставити један до другога, а да још задржите прегледност материјала у оба прозора. Најбољи произвођачи LCD монитора су свакако Philips и Samsung, а best buy би био Philips-ov монитор типа 220XW8FB, који има дијагоналу величине 22 инча, што је и више него довољно за прегледан рад, а и остале карактеристике, као што су контраст, брзина одзива слике и квалитета приказа боја су му изванредне. Још кад се монитор повеже са графичком картицом путем DVI кабла (значи, кабла који директно шаље сигнал дигиталним путем из графичке картице у монитор, без конверзије), добија се максимална квалитета и стабилност слике на монитору.

(Садржај)

-Лаптоп

Кад је одабир лаптоп рачунара у питању, посао је много лакши. Наиме, сви лаптоп рачунари су већ унапријед, фабрички састављене конфигурације у којима нема шта накнадно да се мијења, осим додавања радне меморије и евентуално измјене оптичког погона; тако да нам ту преостаје само одабир између много различитих произвођача и модела лаптопова.

Шта се тиче произвођача, моја је препорука под бр. 1. Lenovo, бивши IBM, који је задржао квалитет и поузданост овог некоћ највећег произвођача рачунара. У обзир могу да дођу и лаптопови које је произвео HP, Sony, Toshiba, Dell, Acer или Asus, али по квалитету не могу да се мјере са Lenovo-m.

Шта се тиче типа самог лаптопа, и његових саставних компоненти, ваља, слично као и код одабира десктоп рачунара, да се пази на квалитет и снагу компоненти које га чине. У првом реду, лаптоп би требао да буде темељен на Интеловој Centrino бази, што значи да процесор треба да буде из Интелове серије Core 2 Duo. Лаптоп би требало да садржава макар 1GB радне меморије, а 2GB било би пожељно. Такође, и више је него пожељно да лаптоп има засебну графичку картицу, јер интегрисана Интелова рјешења нису довољна да покрену нити најстарију 3D апликацију. Као и код десктоп рачунара, и овдје препоручам лаптоп са nVidia графиком, и то макар серије GeForce Go 8000, а серија 9000 била би препоручљива. Шта се тиче хард диска, ваља пронаћи модел лаптопа који садржи хард диск који се врти на 7200 окретаја у минуту. Већина слабијих модела лаптопова имају спорије хардове који се врте на 5400 окретаја по минуту, што итекако зна да успори рад са подацима, посебно кад се копира већа количина података. Оптички погон нећу посебно да спомињем, пошто данас највећа већина лаптопова има квалитетан DVD резач, који је довољан за све намјене.

Као и код куповине десктоп рачунара, и код лаптопа је најважнија компонента монитор. За разлику од десктоп рачунара, овдје величина није предност, јер већи монитор значи и већи лаптоп, који је тежи и теже га је носити, а да не помињем и мањи вијек рада са батеријом на таквим лаптоповима. Оптималан би био лаптоп са екраном дијагонале 15,4 инча.

Овим би завршио овај први дио текста, око одабира рачунара. Наравно, осим ових наведених, постоје још разне периферије које могу да се прикључе на рачунар, као што су принтер, скенер (или комбиновани уређај, који има телефакс, принтер и скенер, па може да служи и као фотокопирна машина), веб камера, микрофон, слушалице, (или слушалице за микрофоном, савршене за MSN Messenger или Skype), ASDL или LAN модем/рутер, али одабир и набава тих компоненти овиси искључиво о личним преференцијама и потребама сваког корисника, па се нећу задржавати око препорука за њих.

(Садржај)

2. Одабир и инсталација оперативног система

Одабрати оперативни систем није тешко, кад имате само једног произвођача на тржишту, а то је Microsoft. Маргиналне оперативне системе, попут MacOSX, Linux дистрибуција, Solaris-a и остале нећу ни да помињем, јер MacOS може успјешно да се инсталира и покрене само на Apple Mac рачунарима, који су некоћ били симбол квалитета и снаге, а сада су само шминка, Linux дистрибуције добре су за информатичке залуђенике и професионалце, а Solaris оперативни системи намијењени су већином серверима и радним станицама, тзв. mainframe рачунарима. Тако нам преостаје да одаберемо између онога шта нам нуди свеприсутни Microsoft.

Тренутачно, избор по питању оперативног система спао је на два слова, на старији Windows Xp, и новију Vistu. Иако старији, Windows Xp је у сваком случају бољи избор, јер је бржи, стабилнији, и компактибилнији са старијим програмима, играма и драјверима, одн. уређајима. Windows Vista је производ који је на тржиште избачен недовршен, и након свих прерада и обрада, и даље стоји инфериоран према свом претходнику, и не препоручам га корисницима рачунара, јер проблеми у стабилности, некомпактибилност са старијим програмима, играма и драјверима, те разноразне „сигурносне“ блокаде које блокирају само корисника у нормалном раду са рачунаром, нешто су што ће кориснике само да фрустрира и одбије их од рачунара. Једина изнимка у овом погледу су купци новијих модела лаптопова, који се продају само са претходно инсталираном Vistom, и фактично их је немогуће пребацити назад на Windows Xp, због тога јер се произвођачи лаптопова нису удостојали да понуде драјвере за овај старији оперативни систем.
!

Поред тога, постоји још један избор, који је већ мало тежи, избор између 32-битног и 64-битног оперативног система. У чему је разлика између њих? Сви нови процесори су 64-битни, значи, у стању су да у сваком такту обраде дио програмског кода који садржи 64-бита, одн. у стању су да адресирају толико података у једном радном такту. Шта то значи? Једноставно то, да су 64-битни процесори у стању да обаве дупло више посла од својих 32-битних парњака у једном такту, и тако су у стању да обезбиједе осјетно убрзање у раду са апликацијама и играма које су писане за рад у 64-битном режиму. Е управо у томе и јесте бит ове дилеме, програми и игре морају да подржавају 64-битни режим рада, а таквих је још увијек врло мало, и то су већином програми полупрофесионалне и професионалне намјене, већином за процесорски захтјевне послове, као што су видео-едитинг, 3D моделинг и пројектовање, обрада фотографија и аудио материјала, те пар најновијих и најзахтјевнијих игара. Остали програми и игре неће нити мало профитирати од тога што користите 64-битну верзију Windowsa, а не 32-битну, чак дапаче, може се десити да неке старије игре и програми, као и драјвери неких уређаја уопште и не могу да се покрену у 64-битном окружењу, док нормално раде под 32-битним Windowsima. Тако да је мој савјет у вези овог одабира идући: сви који рачунар користе за неку полупрофесионалну и професионалну обраду видео и аудио материјала, израду 3D анимација, баве се тродимензионим пројектовањем или обрадом фотографија, свакако нека инсталирају и користе 64-битне Windowse Xp са интегрисаним SP2 (сервисним пакетом 2), сви ми остали смртници који рачунар користимо за сурфовање Интернетом, слушање музике, гпедање филмова, играње видео игара, немамо шта да размишљамо, наш одабир је 32-битни Windows Xp.

Према томе, мој је савјет инсталација 32-битног Windows Xp оперативног система, и то неке верзије која у себи има већ интегрисан SP3 (сервисни пакет 3), тако да већ при старту смањимо количину закрпа за оперативни систем које ће се накнадно инсталирати. Прије инсталације оперативног система, препоручљиво је ископчати из рачунара све периферне уређаје, и оставити укопчане само миша, тастатуру и монитор. Након што је све припремљено, рачунар се укључује и одмах по приказивању уводне слике (на којој се врши тестирање радне меморије или се приказује лого произвођача матичне плоче) ваља притиснути тастер Del (у неким случајевима, посебно код лаптоп рачунара, треба притиснути тастер F2 или F5), и на тај начин се улази у BIOS. Шта је BIOS? То је главни и темељни управљачки програм сваког рачунара, који се налази трајно уписан на EPROM чипу на матичној плочи, а чија задаћа је контролисање и координисање рада разних компоненти рачунара, те њихово подешавање. За сад, у BIOS-u ћемо подесити само тзв. Boot device, одн. уређај са кога ће се учитавати оперативни систем, и то у овом случају треба да буде оптички погон (CD-ROM), пошто ћемо оперативни систем инсталирати са Windows-ovog инсталационог CD-a. Након што је boot device подешен, ваља убацити инсталациони CD од Windowsa, сачувати измјене унешене у BIOS, и изаћи из BIOS-a, чиме ће се рачунар рестартовати, и процес инсталације Windowsa започети. Понеке матичне плоче траже да се притисне било који тастер на тастатури да би почело учитавање оперативног система са CD-a, па ако такав текст угледате на екрану, тако и урадите. Након неког времена, инсталациона скрипта ће да се покрене, и да вам понуди могућност инсталације новог оперативног система, што свакако одаберите. Слиједите упуте, и појавиће се прозор са пописом активних партиција на присутним хард дисковима. Ако имате нов рачунар, нећете пронаћи нити једну партицију, већ само непартиционисани простор, одн. празан простор. Ако сте већ раније користили рачунар, па радите реинсталацију Windowsa, у том случају ће вам пронаћи постојећу партицију или партиције, ако их имате више, и прије него што наставите даље, прво морате да одаберете системску партицију (обично се крије под словом C), и да је обришете, обично притиском на слово D (delete) и да потврдите брисање партиције са притиском на слово L. Улгавном, кад сте ослободили довољно непартиционисаног (празног) простора на хард диску за инсталацију оперативног система, одаберите тај празан простор на попису партиција и започните инсталацију притиском на Enter.
!

Инсталациона скрипта ће прво да форматизује тај празан простор, и тако да створи нову, системску партицију, а након тога ће да почне да копира потребне инсталационе фајлове на хард диск, како би се могла да настави инсталација након рестарта рачунара, који ће убрзо да услиједи. Након што дође до рестарта, поновно уђите у BIOS и пребаците хард диск да поновно буде Boot device, тако да се осигурате да у наставку инсталационог процеса рачунар стартује са хард диска. Након тога снимите измјене у BIOS-u, изађите из њега и сачекајте да се инсталација настави. Након неког времена инсталациона скрипта ће од вас да затражи да унесете регистрациони код Windowsa, упишите га, и након тога подесите локална подешавања рачунара (регију, тачно вријеме, државу, језик, писмо којим ћете да пишете, итд.). Кад сте све то подесили, инсталација ће да се настави, уз још покоји рестарт рачунара, док се коначно не појави добро позната слика зелене ливаде на којој ћете угледати само једну иконицу (сличицу) и то канте за отпатке!
!

Најтежи и најдужи дио, инсталација Windowsa, овим је завршена, али поступак финог угађања и прилагођавања Windowsa вашим потребама овим тек започиње, и тај процес ћемо детаљно да опишемо у идућем поглављу.

(Садржај)

3. Фино подешавање оперативног система

Након што смо инсталирали Windowse, ваља их фино подесити и инсталирати основне програме за заштиту и одржавање оперативног система. Као прво, одмах по првом покретању Windowsa, треба инсталирати драјвере (управљачке програме) за уређаје који се налазе у рачунару. Слијед инсталације драјвера је идући:

1) Драјвери за матичну плочу; то је сет есенцијалних драјвера за компоненте матичне плоче, као што су IDE/PATA и SATA сабирнице, интегрисани звук, мрежне картице, wireless, ако га матична плоча посједује, и сл. Након инсталације ових драјвера, рестарт оперативног система је нужан.

2) Драјвери за графичку картицу; након њихове инсталације, рестарт оперативног система је такође нужан, и аутоматски ће се подесити одговарајућа резолуција монитора. Ако до тога ипак не дође, резолуција монитора може да се подеси ручно, тако да се кликне десним дугметом миша на празан простор на Desktop-u, одабере опција Properties, ставка Settings, па одабере највећа резолуција коју подржава монитор; обично је то код LCD монитора и његова тзв. нативна, одн. оптимална резолуција,за коју је монитор и рађен. Пасионираним играчима савјетујем скидање и инсталацију најновије верзије драјвера за графичку картицу, коју ће да пронађу на веб станицама произвођача картице (www.nividia.com/ за власнике nVidia графичких картица), као и додатног програма по имену System tools, помоћу којег ће бити у стању да додатно убрзају своју графичку картицу, а о чему ћемо више да кажемо на крају овог приручника.

3) Драјвери за звучну картицу, ако сте купили засебну звучну картицу. У том случају можете и да искључите интегрисани звук у BIOS-u, мада то није потребно, јер све нове матичне плоче аутоматски препознају присуство засебне звучне картице, и деактивирају уграђени звук у том случају. И након инсталације ових драјвера, рестарт рачунара је нужан.

4) Драјвери за миш и тастатуру, ако имају своје сопствене драјвере, а обично сви квалитетнији мишеви и тастатуре их и имају, јер се преко њих могу да додатно подесе и да се искористе неке њихове додатне могућности и опције.

5) Остали драјвери. Ово је право вријеме да се на рачунар споје остале периферије, као што су принтер, joystick, ADSL модем/рутер, веб камера и слични уређаји. Ваља их спајати један по један у предвиђене утичнице на рачунару (већина ових уређаја на рачунар се спаја путем USB конекције), и инсталирати драјвер за сваки од њих. Не заборавите, након свих уређаја које сте инсталирали, да на крају спојите и звучнике у за то предвиђене утичнице на звучној картици.

Након што су сви драјвери инсталирани, ваља приступити фином подешавању оперативног система. У бити, та подешавања могу да се подијеле у две основне групе: функционална (која утјечу на перформансе, сигурност и стабилност оперативног система) и естетска (која утјечу на изглед радне површине, распоред и приказ фолдера и фајлова и друге визуалне параметре).

Прво ћемо да урадимо пар подешавања из прве, функционалне групе. Одите на Start->Control panel->Add/remove programs, па кликните на опцију са стране, која носи име Add/Remove Windows Components. Ту ћете да видите попис одређених програма и функција које долазе заједно са Windowsima, и који се на овај начин могу искључити, и укључити. Мој вам је савјет да деселектујете и на тај начин онемогућите MSN Explorer, Outlook Express (умјесто којега ћу у идућем поглављу навести боље програме за рад са електронском поштом) те Windows Messenger.

Након што сте то урадили (рестартујте рачунар ако за тим буде потребе), подесите регионална подешавања и писмо којим ћете да пишете, ако то већ нисте урадили приликом инсталације Windowsa. У Control Panel-u одите на Regional and Language options, па под почетном ставком (Regional options) одаберите државу у којој живите. Након тога се пребаците на ставку Languages, кликните на Details, и у новом прозору на Add, и ту одаберите писмо којим желите да пишете. Након што сте жељено писмо додали, можете да га поставите као основно писмо под Default input language. Након тога, кликните на Language bar, и ту селектујте прву и посљедњу ставку. Ако сте одабрали два или више писма којим ћете да пишете, мала иконица са кратицом назива тренутно одабраног писма ће да се појави у Taskbar-u, одмах до сата у доњем десном углу. Након тога се још пребаците на ставку Advanced, па селектујте прву ставку и потврдите промјене у овом прозору, те га затворите. Вратите се на главни прозор Regional and language options, па се пребаците на ставку Advanced, и одаберите свој језик на листи. Потврдите промјене и затворите прозор.

Сада ћете моћи да се пребацујете са писма на писмо кад будете писали неку поруку, извјештај или текст, пуким истовременим притиском на тастере Shift и Alt (са лијеве стране тастатуре) или кликом на квадратић у Taskbaru на ком стоји кратица назива тренутно активног писма.

Остаћемо и даље у Control Panelu. Кликните на Automatic updates, ако аутоматско ажурирање Windowsa нисте већ подесили приликом инсталације Windowsa, па одаберите опцију по својој жељи. Моја је препорука да се аутоматско ажурирање посве искључи, и да се умјесто тога ажурирање врши ручно, преко Start->All programs->Windows Update, пошто тако задржавате контролу над временом ажурирања и одабиру закрпа које желите да инсталирате. Нешто више о ажурирању Windowsa ћемо рећи у идућем поглављу.

Сада кликните на Security center. Јавиће вам да није нађен антивирусни програм и да је аутоматско ажурирање искључено. Да се не би појављивао црвени штит доле у System Tray-u Taskbara (одмах код сатића), кликнућете на „Change the way Security center alerts me“ линк са десне стране, па деселектирајте средњу ставку. Антивирусни програм ћемо врло скоро да инсталирамо, па ће досадни црвени штит да нестане из Taskbara.

И даље смо у Control Panelu. Кликните на Sound and Audio devices, па деселектујте ставку „Place volume icon on the taskbar“ ако су драјвери од звучне картице поставили иконицу свог сопственог аудио миксера у Taskbar. Иначе оставите ту опцију селектованом, пошто ћете преко те мале иконице звучника моћи подешавати гласноћу звука, као и одабир улазне јединице звука (моћи ћете бирати између микрофона, Line-In, MIDI интерфејса и још понеких улаза звука). У прозору аудио подешавања кликните на Advanced, па намјестите одговарајући сет звучника (стерео, сураунд и сл.). Пребаците се на ставку Sounds, па одаберите опцију No Sounds, и потврдите, тако да се отарасите свих оних досадних Windows-ovih звукова који би вас иначе пратили на сваком кораку. Ако вам се неким случајем свиђају ти досадни звукови, не дирајте ништа и затворите прозор. Евентуално на другим ставкама (Audio, Voice) можете истестирати подешавање звука, као и функционисање микрофона, ако га имате, али то се може обавити и касније.

Ако нисте подесили тачно вријеме и временску зону при инсталацији Windowsa, сад је право вријеме. Кликните на Date and time, одаберите тачан датум на календару, па подесите и тачно вријеме. Пређите на ставку Time Zone, па одаберите вашу временску зону. Пређите на ставку Internet time, погледајте да ли је ставка синхронизирања времена преко Интернета укључена, и ако је, потврдите промјене и затворите прозор.

Сада кликните на System, прегледајте да ли компоненте рачунара (процесор и количина меморије) одговарају чињеничном стању ствари, па пређите на ставку Computer name. Упишите шта вас је воља у ово поље, па пређите на ставку Hardware, кликните на Device manager, па провјерите да ли су сви уређаји исправни и да ли су им драјвери одговарајући (ако поред свих уређаја стоје само знаци плуса, све је у најбољем реду). Затворите овај прозор, па у прозору од System-a пређите на ставку Advanced. Кликните на прво дугме Settings, па у новом прозору пређите на ставку Advanced. Кликните на дугме Change, одаберите примарну, системску партицију, одн. диск, па одаберите ставку Custom, и у прво поље упишите износ једнак количини радне меморије у вашем рачунару (ако је једнака или већа од 2GB), а у друго поље упишите двоструко већи износ. Кликните на дугме Set, па затворите овај прозор. Рестартујте рачунар ако за тим буде потребе. Вратите се назад у прозор од System-a, па пређите на ставку System restore. Мој вам је савјет да ову „услугу“ Microsoft-a искључите, тако што ћете да деселектујете ставку „Turn off system restore on all drives“, и потврдите измјене. Постоје далеко ефикаснији и бољи алати за спасавање оперативних система на самрти него што је овај уграђени, Windowsov, али ако сте неискусан корисник или не желите да се петљате са тим алатима, о којима ћу нешто више да кажем касније, тада оставите овај сервис укључен, али кликните на Settings, па поставите неку малу вриједност, 5-6% максимално од величине хардова, као резервисан простор за ову „услугу“, тако да вам не заузима превише драгоцјеног мјеста на хард диску, тј. дисковима, ако их имате више. Кад сте ово све обавили, потврдите промјене па затворите и овај прозор.

И даље смо у Control panelu. Сад кликните на User accounts, тако да подесите свој кориснички налог на рачунару, ако то већ нисте урадили приликом инсталације Windowsa. Кликните на сличицу свог корисничког налога, па у њему по вољи мијењајте своје корисничко име, поставите лозинку ако сматрате за сходно да се тако нешто уради, промијените сличицу, и на крају, поставите свој .NET кориснички рачун (ако имате адресу електронске поште на hotmailu, иначе немојте да се оптерећујете са овом ставком). Кад сте унијели измјене по свом нахођењу, затворите и овај прозор.

Сад смо коначно завршили са прелиминарним подешавањима из функционалне групе, па можемо да пређемо на подешавања из естетске групе. И даље смо у Control Panelu. Кликните на Тaskbar and Start menu. Селектујте прву, трећу и пету опцију за најбољи преглед материјала на Taskbaru. Можете такоће и да селектујете ставку „Hide inactive icons“ тако да вам се не приказују бројне иконице које могу с временом да се инсталирају у System tray-u, тамо код сатића. Пређите на ставку Start Menu, па одаберите желите ли класичан приказ старт менија, или онај који је први пута представљен баш у Windows Xp-u. Мој савјет вам је да одаберете овај потоњи, кликните на Customize, па ту подесите жељене параметре, под обе ставке, General и Advanced. Поставите како вама највише одговара, по вашим сопственим жељама. Кад сте све намјестили, прихватите измјене и затворите оба прозора.

У Control panelu кликните на Power options, па намјестите како желите да вам се рачунар понаша кад дуже вријеме нисте уз њега. Ако је у питању десктоп рачунар, намјестите да се једино монитор гаси, након рецимо пола часа до пун час, а остале компоненте нека раде стално. Ако је у питању лаптоп, немојте ништа да дирате, пошто су већ унапријед одрећени енергетски профили, које сваки произвођач лаптопова укључи у своје драјвере, већ постављени. Пређите на ставку Advanced, па искључите обе ставке ако имате десктоп рачунар, а другу ако имате лаптоп, да вас не пита стално за лозинку након што вам се рачунар врати из стања приправности, осим ако се не бојите да би нечије радознале ручице могле да дознају ваше највеће тајне, онда оставите ову другу ставку селектираном. Пређите на ставку Hibernation, па искључите хибернацију, пошто она нема никакве конструктивне функције, осим што вам одузима значајан комад слободног простора на хард диску. Потврдите измјене које сте унијели, па затворите и овај прозор.

Још увијек смо у Control Panelu. Ово је прави тренутак да фино подесите ваше мишеве, тастатуре и џојстике, све преко одговарајућих подешавања, редом: Mouse, Keyboard, Game Controllers. Код овог потоњег мало се дуже задржите, можда ћете морати и да калибрирате џојстик или џојпед.

Након што сте и то подесили, кликните на Folder options. Под ставком View било би добро да деселектујете ставку „Hide extensions for known file types“, тако да имате преглед над екстензијама (дијеловима имена сваког фајла који долази иза тачке, и готово увијек има три слова). Немојте омогућити преглед системских и скривених фајлова и фолдера, пошто за баратање са њима ионако нема неке нарочите потребе. Кад све подесите, потврдите промјене и затворите и овај прозор.

На крају овог маратонског, а тек прелиминарног подешавања функционалности и изгледа Windowsa, кликните на Display. Под ставком Desktop можете одабрати жељену позадину (wallpaper), неки од понуђених, или притиском на дугме Browse можете одабрати неку своју сопствену сличицу па је поставити на Desktop (само припазите да величина сличице приближно одговара величини резолуције монитора). Након тога кликните на дугме Customize Desktop, па селектујте My Documents и My Computer ставке да се приказују на екрану, требаће вам. Искључите заједно ставку чистача Desktopa, јер је то обично сметало које нема никакву конструктивну функцију. Прихватите измјене, па затворите овај прозор. У прозору од Display-a пређите на ставку Screensaver, па одаберите неки од понуђених чувара екрана, барем док не инсталирате неки screensaver по својој вољи. Вријеме неактивности до појављивања чувара екрана подесите по својој жељи (неки оптимум је 10 минута), али свакако искључите опцију „On resume, password protect“, јер би било исувише да морате лозинку да укуцавате након сваког појављивања чувара екрана. Сад пређите на ставку Appearance, и ту можете да подесите низ параметара, од којих је далеко најкориснији Font Size, којег можете да пребаците на Large, тако да вам слова не буду исувише ситна на вишим резолуцијама које су присутне на мониторима са већим дијагоналама. И на крају, ако то нисте на вријеме обавили, подесите ваљану резолуцију монитора пребацивши се на ставку Settings. Кад сте све ово подесили и намјестили, прихватите промјене и затворите и овај прозор, па изађите из Control panela.

На крају овог прелиминарног финог подешавања Windowsa, право је вријеме да форматизујете други (и трећи) хард диск, ако их имате, и ако већ нису форматизовани. Кликните десним дугметом миша на иконицу My Computer, одаберите Manage, па одаберите ставку Disk Management са лијеве стране. Појавиће вам се попис доступних партиција и хард дискова, те њихов статус. Неформатирани хардови ће имати статус „unknown“. Кликните десним дугметом на такав неформатизиран хард, па прво одаберите опцију „assign drive letter to this disk“, одаберите неко од доступних слова, па ће вам скрипта понудити опцију за одабир величине партиције (одаберите комплетан расположив простор хард диска), одаберите NTFS фајл систем, и започните формат. Не чудите се што формат толико дуго траје, (потрајаће сигурно сат времена, можда и више) јер скрипта мора да обиљежи сваки квадратни милиметар магнетских површина хард дискова и припреми их за будући упис података. Кад је форматирање завршено, нови хард диск ће да вам се појави у My Computer-u, и то вам је изузетна шанса да на системској партицији пронађете фолдер My Documents (унутар Documents and Settings фолдера, па унутар фолдера под вашим корисничким именом), кликните десним дугметом миша на њега, и то дугме држите притиснуто, па пребаците комплетан My Documents фолфер право у коријенски директоријум овог другог, свјеже форматираног харда, и одаберите опцију Move. Тако ће вам сви важни документи, музика, сличице, видео фајлови да почивају сигурни на другом хард диску, и ако овај системски и закаже, или се Windowsi сруше без и једног гласа да даду од себе, све на овом другом харду остаће нетакнуто овом катаклизмом.

Овим смо завршили прелиминарно подешавање Windowsa.

(Садржај)

4. Одабир, инсталација и подешавање корисних програма

Као први и неопходан програм којег се мора инсталирати прије него што се на рачунару подеси приступ Интернету, је антивирусни програм.

Предност коришћења Windows оперативног система, који са собом доноси могућност коришћења највећег броја доступних апликација, игара и помоћних програма, носи са собом и недостатак: вирусе, шпијунске програме и остале малициозне апликације, пошаст информатичког доба. Корисници MacOS и Linux оперативних система, иако прикраћени у расположивом броју и доступности програма и игара, имају ту предност што су њихови оперативни системи имуни на малициозне програме, из једноставног разлога што таквих програма писаних за те оперативне системе ни нема, јер је број корисника таквих оперативних система толико мален, да се хакерима, пиратима информатичког доба једноставно не исплати утрошити труд и вријеме да напишу малициозни програм који би функционисао под MacOS-om и Linux-om.

Ипак, и поред силног броја и разноврсности малициозних апликација које вребају неискусног корисника Windows оперативног система на Интернету, уз мало пажње и дисциплине при сурфовању Интернетом, као и уз одабир доброг софтвера за заштиту, могућност заразе вашег рачунара вирусима и другим малициозним програмима је минимална.

Моја препорука код одабира и коришћења антивирусних програма лежи између ова четири производа, која ћу да поређам по сопственом искуству и одабиру, кад је заштита, оптерећење рачунара и ефикасност прогама у питању.

(Садржај)

*Антивирус програми

1) Eset NOD (http://www.eset.com/).

Антивирусни програм, тренутачно у својој трећој верзији, који је, по мојим искуствима, најефикаснији у раном откривању и резању пријетњи прије него што уопште допру до вашег рачунара. Први су увели могућност раног откривања тек изашлих, нових вируса, први су увели могућност откривања тзв. rootkit, скривених вируса и процеса које је иначе немогуће лоцирати, први су увели могућност блокирања вируса прије него што приступи хард диску рачунара. Све то чини га мојим личним фаворитом, поготово што су у верзији три све те могућности додатно унапријеђене, и проширене на заштиту рачунара не само од вируса, већ и од свих осталих врста малициозних програма. НОД је, уз све то, остао и најбржи програм, који најмање оптерећује рачунар, и самим тим, мој је лични фаворит за одабир антивирусног програма. Постоји и у изведби Eset Smart Security (ESS) која нуди додатне могућности, као што су Firewall и Antispam модул за Outlook.

Пошто овај програм најбоље познајем, даћу вам и пар смјерница за његово инсталирање и коришћење. Моја препорука је да скинете и инсталирате NOD, а не ESS, пошто постоје и боља, засебна рјешења за Firewall, него ово које нуди Еset. Кад покренете инсталацију, инсталациона скрипта ће прво да провјери да на рачунару већ не постоји неки други антивирусни програм, и ако га нађе, одбиће да се инсталира, како не би дошло до конфликта. Ако други антивирусни програм није нађен, инсталација ће се наставити. Приликом инсталације, скрипта ће од вас да затражи пар одлука: као прво, омогућите тзв, рано откривање пријетњи, омогућите и заштиту од потенцијално штетних програма, те унесите своје корисничко име и лозинку, тј, лиценцу, у за то предвиђена поља. По свршетку инсталације није потребно рестартовати рачунар. Кликните на сличицу NOD-a која ће да се појави у System tray-u, доле код сата, па покрените програм. У главном прозору NOD-a, у доњем лијевом углу, наћи ћете опцију за стандардни и напредни приказ опција и наредби. Пребаците на напредан приказ, одаберите опцију Update са лијеве стране главног прозора, спојите се на Интернет, па сачекајте пар секунди, да видите хоће ли ажурирање аутоматски да започне. Ако не започне само од себе, кликните на „Update virus signature database“ линк, и сачекајте док се NOD не ажурира. Након тога се пребаците на Computer scan, кликните на „Custom scan“, у новом прозору селектујте „In-Depth scan“, и одаберите My Computer, те кликните на Scan. Сачекајте док се скенирање не заврши, па затворите прозоре од NOD-a. Нове лиценце можете да упишете под ставком Update, кликом на „User name and password setup“. Довољно вам је једном мјесечно извршити дубинско скенирање NOD-om.

(Садржај)

2) Kaspersky Anti-Virus 2009 (http://www.kaspersky.com/)
.

Антивирусни програм којег је створио бивши руски хакер, и у свим својим могућностима и ефикасношћу стоји уз бок Eset-ovom производу. Једина мана му је велика захтјевност кад су ресурси рачунара у питању, тако да зна доћи до успорења на слабијим рачунарима, али иначе је у питању сјајан производ, који врло ефикасно штити од свих могућих малициознох програма који би могли да припријете вашем рачунару. Постоји и у изведби Kaspersky Internet Security, која нуди свеобухватну заштиту рачунара, као што су Firewall и Antispam модул.

(Садржај)

3) F-Secure Internet Security 2009 (http://www.f-secure.com/)

Овај фински антивирусни програм познат је по томе што је дуги низ година остао при самом врху кад је заштита рачунара од малициозних програма у питању. Међу првима су увели заштиту од rootkit пријетњи, и по томе овај програм стоји раме уз раме са Eset-ovim NOD-om. Овај програм, у својој најновијој изведби, нуди свеобухватну заштиту рачунара од свих врсти пријетњи, као и Firewall, Antispam модул, као и једну додатну погодност, а то је посебан модул који вам нуди могућност да дјеци забраните приступ садржајима за одрасле (што би требало свакако и одраслима забранити, пошто су управо странице које нуде такве садржаје највећи расадници вируса, о чему ћемо више мало касније).

(Садржај)

4) BitDefender Total Security 2009 (http://www.bitdefender.com/)

Антивирусни програм који нам долази из Румуније, из кухиње једне од бивших хакерских група, које су се окренуле заштити рачунара од малициозних програма. У посљедњих пар година, ово је постао један од најквалитетнијих и најефикаснијих антивирусних програма, који у својој посљедњој верзији нуди свеобухватну заштиту рачунара од малициозних програма, Firewall и Antispam модуле, као и разне додатне модуле, као онај заштите дјеце од нежељеног материјала на Интернету, па све до енкрипције података који се шаљу путем MSN-a или Skype-a, у циљу обезбјеђивања додатне заштите. Ако не желите све те додатне опције које пружа овај свеобухватни програмски пакет, постоје и верзије као што су BitDefender Internet Security 2009, који садржи Firewall и Antispam модул, те BitDefender Antivirus 2009, који пружа комплетну заштиту против свих малициозних програма.

Који год од ових програма да одаберете, нећете погријешити, а који ћете да одаберете, овиси само о вашим личним склоностима и потребама.

Након што сте инсталирали један од ових програма (на рачунару је могуће имати само један антивирусни програм, јер би се више антивирусних програма међусобно сукобило и онеспособило), можете пријећи на слиједећи корак, а то је израда приступа Интернету. Данас се већином користе широкопојасни приступи мрежи свих мрежа, као што су ADSL и кабловски Интернет, и Интернет провајдери (пружачи услуга) у највећој већини случајева, након што направите Интернет налог код њих, вас опскрбљују АDSL модемима/рутерима, као и софтвером и упутама потребним за инсталацију модема/рутера и израду вашег корисничког налога, преко којег ћете се спајати на Интернет. Ако такве упуте ипак нисте добили, у највећој већини случајева можете се врло једноставно спојити на Интернет, након што сте прикључили потребну опрему на рачунар. Одите у Control Panel, па кликните на Network Connections. Кликните на опцију са лијеве стране екрана по имену „Create a new connection“, кликните на Next, па одаберите опцију „Connect to the Internet“. Након тога, одаберите опцију „Set up my connection manualy“, па након тога одаберите другу опцију, ако ваш провајдер захтјева унос корисничког имена и лозинке при повезивању на Интернет, или трећу опцију, ако је у питању стална веза за коју не треба унос података, па кликните на Next. За кориснике који су одабрали трећу опцију, овим је подешавање њихове конекције на Интернет завршено, и могу у сваком тренутку једноставно да се споје на Интернет кликом на иконицу те Интернет конекције. Корисници који су одабрали другу опцију, морају још унијети пар података, као што су име провајдера, своје корисничко име и лозинку, те могу одабрати да ли желе омогућити приступ Интернету свим корисницима (ако на рачунару постоји више корисничких налога), као и да поставе ову Интернет конекцију као задану (што је препоручљиво). Тиме ће бити креирана нова конекција на Интернет, чија иконица се може послати на Десктоп (десно дугме миша, па кликнете на Create Shortcut, и потврдите да иконица буде смјештена на Десктоп).

Након тога се спојите по први пута на Интернет, и сачекајте да се ваш антивирусни програм ажурира (можда ћете морати сами да покренете ажурирање), па извршите прво скенирање рачунара.

(Садржај)

*Антиспајвер програми

Након што је оно завршено, можемо да кренемо даље у нашем процесу одабира и инсталације програма. Идући су на реду антиспајвер програми, од којих ћемо разматрати само оне који нуде само опцију скенирања, пошто нам резидентна заштита таквих програма није потребна.

1) Malwarebytes Antispyware (http://www.malwarebytes.org/)

Овај изузетно агилан и ефикасан програм се у задњих пар година пробио као најуспјешнији програм који уклања све врсте малициозних програма, почевши од разних тројанаца, преко обичних шпијунских програма, dialera, па до тзв, hoaxwarea, чија је једина улога да застраши корисника рачунара тобожњом пријетњом и натјера га, стално искачућим упозорењима и рекламама, да купи тобожњи антивирусни програм, који неће баш ништа да помогне. Уз константну и свеобухватну заштиту, коју пружају данашњи антивирусни програми, услуге овог програма биће вам врло ријетко потребне, али он може врло добро да послужи као секундарно средство провјере неких сумњивих програма, апликација, крекова, keygeneratora или архива које сте скинули са Интернета или добили од „пријатеља“. Програм је врло лаган и једноставан за коришћење; по инсталацији, сам ће се спојити на Интернет и потражити нову верзију програма, коју ће и скинути и инсталирати, ако је нађе, као и ажурирати базу података. Ако сам то не уради, можете ручно да ажурирате програм кликом на ставку Update у главном прозору програма, па кликом на дугме Check for updates. Скенирање се врши преко ставке Scanner, при чему можете да бирате између брзог и темељитог скенирања. Препоручам вам да увијек одаберете ово потоње. Као и код темељитог скенирања антивирусним програмом, довољно вам је једном мјесечно да обавите овакво скенирање.

(Садржај)

2) Ad-Aware 2008 (http://www.lavasoft.com/)

Некоћ најбољи програм из ове групе, сад је препустио примат новијим и агилнијим супарницима, али још увијек служи сврси. Његова бесплатна верзија, као и код било којег другог антиспајвер програма, сасвим вам је довољна, јер сви новији антивируси пружају резидентну (сталну) заштиту против свих облика малициозних програма, па би укључивање резидентне заштите и од стране антиспајвер програма донијело само беспотребно оптерећење и успоравање вашег рачунара, без добитка у сигурности.

(Садржај)

3) Paretologic XoftSpy (http://www.paretologic.com/)

Једно вријеме важио је за најефикаснији програм кад је детекција и уклањање малициозних програма у питању. У посљедње вријеме, препустио је примат новијим и агилнијим супарницима, али и даље ваи за ефикасан и добар програм у овој скупини програма.
За разлику од антивируса, који пружају заштиту у реалном времену, и због чега само један може постојати на рачунару, код антиспајвер програма то није случај, зато јер користимо верзије које не пружају резидентну заштиту, већ само скенирају рачунар, тако да истовремено можете да имате више програма из ове групе инсталиране на рачунару, и да их користите наизмјенично, по вољи.

(Садржај)

*Ажурирање самих Windowsa.

Након инсталације и скенирања са антивирусним и антиспајвер програмима, дошло је право вријеме да се изврши ажурирање самих Windowsa. Пошто смо искључили аутоматско ажурирање, јер желимо да имамо потпуну контролу над одабиром закрпа и временом кад желимо да извршимо ажурирање, вршићемо га на врло једноставан начин: одите на Start->All programs->Windows Update, и аутоматски ће се покренути Internet Explorer, и спојити се на Центар за ажурирање Windowsa. Понудиће вам и да пређете на Microsoft update, што вам свакако препоручам, јер тиме ћете бити у стању да на овај начин ажурирате и Microsoft-ov Office, као и друге програме од Microsofta које бисте евентуално могли да инсталирате, и користите. Након инсталације Microsoft Update центра и спајања на страницу преко које можете да извршите скенирање вашег рачунара у потрази за закрпама, кликните на дугме Custom. Након неког времена, које овиси о брзини вашег рачунара и ваше Интернет везе, изаћи ће попис закрпа које би ваљало аплицирати на ваш оперативни систем. Број и величина закрпа овисиће о врсти Windowsa Xp којег сте инсталирали; ако сте послушали мој савјет и пронашли верзију која у себи има интегрисан сервисни пакет 3, број закрпа неће бити јако велик, као нити њихова величина. Ако сте инсталирали неку старију верзију Windowsa Xp, мораћете прво да скинете и инсталирате сервисни пакет 3, а тек после остатак закрпа које су изашле након тог пакета. Препоручам вам да селектујете све критичне закрпе, и ставите их да се скину и инсталирају, а добро би било да скинете и инсталирате и већину опционих закрпа, као што су нова верзија Windows Media Player-a (11), или нова верзија .Net платформе која ће вам користити приликом инсталације неких програма. Након што сте скинули и инсталирали све закрпе, мораћете да рестартујете рачунар, и да поновите процес претраге за новим закрпама, јер постоји могућност да накнадно скенирање пронађе понеку додатну закрпу. Скенирање за новим закрпама довољно је обављати једном мјесечно, као и након што инсталирате Microsoft Office програмски пакет.

(Садржај)

-Microsoft Office

Microsoft Office (препоручам верзије 2003, са интегрисаним сервисним пакетом 3, или 2007, са интегрисаним сервисним пакетом 1) је незаобилазан пакет програма разних намјена, који се налази на сваком рачунару, и у неку руку, надопуна је самих Windowsa. Програми као што су Word (текст-процесор, тј. програм за обраду текста, који је већ одавна постао стандардом, и у ком аутор овог текста куцка своја словца), Excel (таблични калкулатор, програм за прављење математичких прорачуна, вођење рачуноводства, израду статистичких пописа и табела и још много тога), Access (програм за израду базе података), Powerpoint (програм за израду презентација и слајдова), Publisher (програм за израду рекламних летака, визит-карти, разгледница), Picture Manager (врло добар програм за обраду и уређивање фотографија), те Outlook, можда и најквалитетнији програм за баратање електронском поштом, су све програми на које смо навикли у свакодневном раду, и риједак је корисник рачунара којему не затреба макар неки од наведених програма из Office пакета (а има их још, само што се рјеђе користе и нисам их навео). Одмах по инсталацији овог програмског пакета, савјетујем одлазак на Microsoft Update страницу и Custom скенирање, да се скину и инсталирају најновије закрпе за овај програмски пакет.

(Садржај)

*Алтернативе постојећих веб прегледача и програма за руковање електронском поштом.

Након инсталације овог програмског пакета, право је вријеме да размотримо алтернативе постојећим веб прегледачима и програмима за руковање електронском поштом. Иако је Internet Explorer, у верзији 7, постао прилично сигурним и стабилним веб прегледачем, ипак постоје програми који су далеко сигурнији, могу се лакше и конкретније подесити и оптимизовати, као и прилагодити преференцијама корисника. У идућим редовима навешћу вам неке од таквих програма.

(Садржај)

1) Mozilla Firefox 3 (http://www.mozilla.com/en-US/firefox/)

Сада већ легендарна „Ватрена Лија“, веб је прегледач који је од своје прве верзије отео велики дио корисника Microsoftu и његовом пулену, Internet Exploreru, а са верзијом три донио је још многа побољшања у сигурности и могућностима. Највећа предност Ватрене лије пред IE је управо у њеној сигурности (редовито се ажурира, чим се уоче неки пропусти у њеној програмској бази) и кустомизацији (могућности да се намјести према корисниковим потребама). Наиме, Ватрена лија омогућује накнадну инсталацију различитих додатних програмчића који јој, као NoScript и AdBlock, повећавају сигурност и уклањају досадне рекламе, неки други (као Download Helper) омогућују лако скидање на ваш хард диск и снимање на жељену локацију било ког интегрисаног (enbedded) видео материјала, као што су они на фамозном Youtube-u, трећи вам дају увид у временску прогнозу (ForecastFox), четврти пак омогућавају још и брже сурфовање Интернетом (FasterFox), као што и сами видите, могућности су неограничене, и управо у томе и лежи драж и привлачност Firefox-a.

(Садржај)

2) Opera (http://www.opera.com/)

Веб прегледач који је био и остао као један од најсигурнијих, због тога јер не допушта извршавање неких напредних функција на Интернет страницама, као што су Flash анимације и Java, кроз које је иначе најлакше прогурати неки малициозни програм или скрипту, баш због тога и није толико омиљен, јер се ради тих рестрикција све странице не могу да прикажу како треба. Ипак, може да послужи за посјет неким мање захтјевним страницама, као и за сурфовање неким опаснијим предјелима Интернета

(Садржај)

3) Google Chrome (http://www.google.com/chrome/)

Нови играч на сцени, Гуглов Кром се показао као прилично брз и ефикасан веб прегледач, који ипак има још неких проблема у компактибилности са приказом одређених материјала и веб страница. Ипак, кад се ти недостаци уклоне, ово ће да буде озбиљан такмац Мозилиној Ватреној лији.

(Садржај)

4) Mozilla Thunderbird (http://www.mozilla.com/en-US/thunderbird/)

Мозилино друго чедо, Громовита птица, један је од најбољих програма за рад са налозима електронске поште, у рангу са Outlook-om. Од лакоће подешавања налога, преко примања и слања поште, па до додатних функција као што су адресар, подсјетник, и сл, ово је програм који итекако заслужује шансу да га испробате и користите на свом рачунару.

(Садржај)

5) The Bat (http://www.ritlabs.com/en/products/thebat/)

Такође врло добар програм за рад са налозима електронске поште, један од првих програма који је урађен као алтернатива Microsoft-ovom Outlook-u. Захтјева мало веће познавање рада са Интернет и mail протоколима, али нуди највеће могућности прилагођавања корисниковим жељама, као и руковања вишеструким налозима електронске поште

(Садржај)

*Аудио и видео плејери

По инсталацији ових програма, размотрићемо различите аудио и видео плејере, њихову инсталацију и подешавање.

1) Windows Media Player 11 (http://www.microsoft.com/windows/windowsmedia/player/11/default.aspx)

Видео и аудио плејер који је саставни дио Windowsa, али је по мом мишљењу један од најбољих плејера, макар што се тиче аудио материјала. Ако нисте већ преко Windows или Microsoft Updatea скинули и инсталирали најновију верзију овог плејера, свакако то урадите са горе понуђеног линка. Овај плејер је одличан кад је преслушавање аудио материјала у питању, јер има далеко најбоље рјешено питање базе података доступног материјала, тако да се аудио материјал може претраживати по извођачу, жанру, години објављивања, албуму, и врло лако може да се пронаће жељена пјесма или албум, наравно, ако вам је аудио материјал на хард диску сређен како ваља, и ако су тзв. ID3 тагови комплетни и ваљано уписани (то може лако да се провјери на сваком аудио фајлу, кад се кликне десним дугметом миша, и одабере Properties->Summary->Advanced. Ту се могу информације врло лако и да измијене.)

(Садржај)

2) WinAMP (http://www.winamp.com/)

Легендарни аудио, а послије и видео плејер, који је свој живот започео још прије него што је Microsoft ушао у ту причу са својим WMP, има свој круг заљубљеника који га не би мијењали ни за шта друго. Предност над другим аудио и видео плејерима је могућност додавања потпрограма за репродукцију различитих аудио и видео формата, као и разноразних филтера за побољшање репродукције, али недостатак му је доста компикован интерфејс (изглед) и не тако добро ријешена база података као у Windows Media Player-u.
(Садржај)

3) Media Player Classic
(http://www.free-codecs.com/download/Media_Player_Classic.htm)

Одличан видео плејер, иначе саставни дио K-Lite Mega Codec Pack-a, може и самостално да се користи и инсталира. Предности су му могућност убацивања разних филтера којима се побољшава квалитет приказа слике, и на монитору, и на телевизору или пројектору, те прегршт напредних могућности око одабира формата слике, намјештања титлова и прилагођавања приказа филма корисниковим преференцијама. Недостатак му је што не долази са сопственим кодецима, тако да је најбоље рјешење да га се користи у склопу већ наведеног K-Lite Mega Codec Pack-a, а о коме ћу више да напишем мало касније.

(Садржај)

4) VLC Player (http://www.videolan.org/vlc/)

Сјајан компактни видео плејер, који има у себи интегрисане све постојеће аудио и видео кодеке, и зато га је добро имати као резерву, ако неки аудио или видео фајл одбије послушност на другим плејерима. Предност су му управо та велика компактибилност са разноразним форматима, као и велика количина опција код финог подешавања репродукције видео материјала, посебно DVD филмова, а недостатак му је помало рудиментаран и незграпан интерфејс, тј. изглед.

(Садржај)

*Помоћни програми и пакети кодека

Послије инсталације ових програма, на ред долази инсталација помоћних програма и пакета кодека (рутина за кодирање и декодирање у различите аудио и видео формате, као и за репродукцију истих). Такви програми се већином интегришу у постојеће аудио и видео плејере, као и у веб прегледаче, програме за конверзију аудио и видео материјала, али имају и неке засебне модуле помоћу којих их се може додатно прилагодити потребама корисника. У идућих пар редова навешћу попис таквих програма, као и њихову инсталацију и могућности.

(Садржај)

1) Adobe Flash Player (http://www.adobe.com/products/flashplayer/)

Ова напросто неопходна екстензија веб прегледача, потребна вам је да бисте несметано могли да гледате странице писане преко овог програма, гледате филмове и анимације, углавном, свака напреднија веб страница користи Flash у неком облику. За разлику од свих других програма, овај програм ћете инсталирати два пута, једном из Ватрене лије, Опере или сличног веб прегледача, а други пута из Internet Explorera (ако га планирате да користите).

(Садржај)

2) Adobe Shockwave Player (http://get.adobe.com/shockwave/)

Слично као и код Flash Playera, и овај програм је потребан за несметано праћење разних анимација, играња игрица и гледања филмова, једино што се користи у мањем опсегу него Flash.

(Садржај)

3) Java (http://www.java.com/en/download/index.jsp)

Такође још један програм потребан за праћење неких мултимедијалних садржаја на Интернету, потребан је и код функционисања одређених програма и програмских пакета.

(Садржај)

4) K-Lite Mega Codec Pack

Једноставно неизоставан пакет кодека, нужан за несметано слушање и гледање најразличитијих аудио и видео формата који у овом тренутку постоје, као и за конвертовање аудио и видео материјала.

(Садржај)

5) Adobe Reader (http://get.adobe.com/reader/)

Програм неопходан за прегледавање фајлова у pdf формату, а са којима ће те се често сусрести, поготово код прегледавања скенираног материјала, већином књига и научних радова.

(Садржај)

*Програми за одржавање и фино подешавање Windowsa.

Након инсталације ових програма, дошло је право вријеме за инсталацију и покретање програма за одржавање и фино подешавање Windowsa. У идућим редовима навешћу вам своје препоруке, као и начин коришћења таквих програма.

(Садржај)

1) TuneUp Utilities 2009
(http://www.tune-up.com/products/tuneup-utilities/)

Најсвеобухватнији и најкомплетнији програм из ове скупине, који би требао да се налази на сваком рачунару. Осим чишћења и оптимизовања регистра Windowsa, овај програм омогућује и брисање сувишних података са хард диска, провјеру исправности података, фајл система и конзинстенције самог хард диска, дефрагментовање података на хард диску, управљање програмима који се покрећу заједно са Windowsima, убрзавање рада са Windowsima путем искључивања одређених процеса, уређивања њихових параметара, као и побољшање (оптимизовање) Интернет конекције, путем намјештања различитих параметара који утјечу на брзину протока података, као и на брзину и квалитет приказа веб страница, као и још много различитих финих подешења изгледа, функционалности и стабилности Windowsa. По првом покретању овог програма, појавиће вам се главни прозор у ком можете да намјестите три различита параметра, намјештање аутоматског одржавања рачунара путем 1-click maintenance потпрограма, оптимизовање брзине, те сигурности рачунара. Предлажем вам да покренете сваку од те три ставке, и да, пажљиво слиједећи упуте, оптимизујете свој рачунар према својим потребама, као и према препорукама које ће вам дати сам програм. Након што се обавили ову уводну процедуру, рестартујте рачунар, па поновно покрените TuneUp. Пређите на ставку Increase Performance, па покрените Drive Defrag потпрограм, и ставите да вам се хард диск прескенира и дефрагментује, што може да потраје и мало дуже, ако на хард диску има много података. Након што сте обавили дефрагментацију, покрените StartUp manager, па прегледајте попис програма који вам се покрећу са Windowsima. Овај потпрограм ће вам одмах разврстати програме према онима који су нужни, и који нису, и који су посве непотребни, па ће вам бити олакшано да одаберете којим програмима ћете подесити да се не покрећу са Windowsima. Обично то можете да урадите са разним рутинама за Update, као што су она од Jave, Acrobar Readera, Quick time playera и сл. Кад сте то урадили, затворите главни прозор па у главном прозору пређите на Free Up Disk Space, па кликните на попис нађених фајлова који су вишак на хард диску. То су обично разни бекап фајлови, кеш меморије веб прегледача, привремени фајлови и сл. Можете без бојазни да их све селектујете и обришете. Након што сте то урадили, пређите на ставку Clean Up Windows, па покрените потпрограм Registry Cleaner. Извршите комплетно скенирање регистра, и по скенирању кликните без бојазни на Start Cleaning дугме, тако да обришете све грешке и непотребне уносе у регистру Windowsa. Овај процес можете и поновити, ако то овај потпрограм од вас затражи. Након што сте и то обавили, затворите овај прозор па пређите на ставку Solve Problems, гдје ћете покренути Disk Doctor потпрограм. Селектујте опцију стандардног скенирања, па пустите да програм одради своје. Ако нађе потребу да поправи какву грешку у фајл систему, даће вам опцију да рестартујете рачунар, и потребне оправке биће урађене по рестарту. Након што сте обавили и ово скенирање, преостаје вам да пређете на ставку Customize Windows, гдје помоћу Styler потпрограма можете да ушминкате изглед самих Windowsa, почевши од уводног екрана, па до изгледа саме теме (Taskbara, прозора) и стандардних системских иконица. Након што сте све подесили, затворите прозор и у главном прозору покрените System control потпрограм, који вам омогућује прегршт разноразних финих подешавања оперативног система. Ако нисте 100% сигурни шта радите, немојте ништа да мијењате. Ја лично бих вам препоручио само две измјене: прва је под Memory and cache management->Memory management, селектујте опцију „Always keep in memory“, јер та опција спречава уписивање одређених есенцијалних системских процеса на хард диск, чиме се знатно добија на брзини стартовања рачунара; и друга је под Start and maintenance->Desktop and taskbar, гдје селектујте опцију „Execute desktop and taskbar in separate process“, чиме ћете омогућити повећање стабилности Explorera, потпрограма Windowsa који је задужен за приказ свег материјала на екрану. По обављеним подешавањима, можете да рестартујете рачунар, и то би било све шта вам ја могу да савјетујем у вези употребе овог програма. Потпрограм по имену 1-click Maintenance ће једном седмично аутоматски да се покрене, и да оптимизује регистар, обрише непотребне фајлове са рачунара и да дефрагментује хард дискове, ако је то потребно, тако да ви сами и немате потребе да у догледно вријеме покрећете TuneUp и ручно обављате те задатке.

(Садржај)

2) Advanced Registry Optimizer 2008 (http://www.sammsoft.com/AroDetails.aspx)

Врло користан и једноставан програм чија је једина намјена оптимизовање, поправак и пречишћавање регистра Windowsa. Врло добро функционише као испомоћ TuneUp Utilities-a, пошто овај програм има подрутине за дубинско скенирање, и тиме је у стању да открије и исправи грешке у регистру које промакну TuneUp Utilities-u.

(Садржај)

3) RegCure (http://www.regcure.com/)

Програм који долази из исте кухиње као и антиспајвер програм XoftSpy, показао се као одлична надопуна TuneUp Utilities-u у додатном скенирању регистра, јер има напредне рутине скенирања које му омогућују да пронађе и обрише разне празне уносе у регистру, тако му смањујући величину и чинећи га компактнијим, и самим тим Windowse стабилнијим и бржим

(Садржај)

4) Diskeeper 2009 (http://www.diskeeper.com/)

Далеко најбољи програм за дефрагментацију хард дискова, који посједује многе напредне функције дефрагментације, као што су аутоматска дефрагментација, слагање фајлова тако да се консолидују на харду на начин на који су сложени унутар неког фодлера, дефрагментација есенцијалних системских фајлова и MFT (Master File Table) фајла приликом стартовања система, и још много тога. Ако сте незадовољни услугом дефрагментације коју пружа TuneUp, или желите нешто више, овај програм је неприкосновен у том погледу.

И овим се помало ближимо крају, кад су неопходни програми, њихово коришћење и оптимизација и брига о Windowsima у питању. Сви остали програми, игре и сл, које бисте могли и хтјели да користите, овисе искључиво о вашим жељама и преференцијама.

(Садржај)

5) WinXp Manager 6.0.2 (http://www.download.com/WinXP-Manager/3000-2086_4-10226922.html)

Добра алтернатива и надопуна TuneUp Utilities-u, добро чисти и оптимизује регистар, има одличан менаџер процеса, преко којег се може у сваком трену провјерити колико и који процеси су активни на вашем рачунару, а такође нуди и одличан потпрограм за деинсталацију, који је у стању да посве очисти рачунар од сваког трага инсталираног програма, што се често не дешава код класичне деинсталације, путем Add/Remove контроле у Control Panel-u Windowsa.
6) Registry First Aid (http://www.rosecitysoftware.com/reg1aid/)
Врло користан програм који не само да чисти и оптимизује регистар Windowsa, него може и да поправи већину грешака које знају да се појаве у његовој бази. Одлична надопуна TuneUp Utilites-у.
(Садржај)

*Згодни програми, који би вам могли затребати, а дио су самих Windowsa,

1) Paint (Start->All programs->Accessories)

Згодан мали програм, уједно и врло једноставан за коришћење, којим можете уређивати слике и фотографије, мијењати им величину и формат, па чак и унијети неке ситне измјене, или чак можете спојити две и више слика, или нацртати неку своју сопствену сличицу

(Садржај)

2) Notepad и Wordpad (Start->All programs->Accessories)

Текст процесори са рудиментарним опцијама (Wordpad их има нешто више него Notepad), добро послуже кад желите нешто на брзину да прибиљежите, да сачувате на брзину неки текст или напишете неки текст.

(Садржај)

3) Calculator (Start->All programs->Accessories)

Као што му и име говори, калкулатор, који има две изведбе: класичну и научну (scientific). Добро послужи кад нешто треба на брзину да се израчуна.

(Садржај)

4) Character map (Start->All programs->Accessories->System tools)

Врло користан програмчић, помоћу којег можете на брзину да пронађете неки специјални знак, слово или карактер који нису доступни куцањем на тастатури.

(Садржај)

*Корисни програми, које не би било згорег посједовати.

1) Google Earth (http://earth.google.com/)

Програм који је постао хитом чим је изашао, дошао је већ до своје пете верзије. Било да желите да видите наш планет из свемира, да видите свој град, село, зграду или кућу из ваздуха, или да лутате тропским острвима или залеђеним пустошима, овај програм је незаобилазан. Једина зачкољица је што траши широкопојасан приступ Интернету, због велике количине података које скида са Гугловог сервера кад приказује разне локације, али данас ко нема ADSL или кабл, нити не иде на Интернет.

(Садржај)

2) Subtitle Workshop (http://www.urusoft.net/download.php?lang=1&id=sw4 )

Изузетан алат за рад са титловима филмова. За филмове у DivX формату обично се могу пронаћи додатни титлови, које подржава већина данашњих DVD плејера, да аудио/видео плејере на рачунару и не помињем. Ипак, зна се десити да титл, који смо скинули са Интернета, не одговара посве филму којем је намијењен (обично због разлике у верзијама филма, долази до неодговарајућег времена приказивања титлова). Уз помоћ овог програма, титлови се могу врло лако намјестити да савршено одговарају времену изговарања текстова у филму, као и поправити евентуалне погрешке у преводу.

(Садржај)

3) Nero 7 (http://www.nero.com/eng/downloads-nero7-update.php)

Овај некоћ сјајни и неизоставни програм за нарезивање података на оптичке медије, као што су разне врсте CD-ova и DVD-ova, посљедњу ваљану изведбу имао је у својој седмој верзији. Осма, а поготово девета верзија постале су пренадувани програми у које су убачене разне непотребне и сувишне фукнције, и тиме ослабљена срж онога што овај програм треба да ради, а то је нарезивање података на оптичке медије. Верзија 7, која може да се скине са наведеног линка, савршено ради, и осим своје примарне функције, пружа још разне могућности, као што су конверзија и обрада аудио фајлова, прављење сопствених DVD филмова, дигитализовање видеа, као и израду Аудио CD-ova и DVD-ova.

(Садржај)

4) Total Commander (http://www.ghisler.com/)

Најбољи фајл менаџер, који пружа далеко угоднији, ефикаснији и бржи рад са фајловима него што то пружају сами Windowsi, између осталог, нуди и опције масовног преименовања фајлова, дијељења и спајања фајлова, као и могућност паковања фајлова у архиве и распаковање истих.
(Садржај)

5) WinRAR (http://www.rarlab.com/download.htm)

Најбољи и најефикаснији архивер и деархивер фајлова, лак и брз за коришћење, пружа могућност паковања фајлова у свој сопствени, rar формат, који нуди највећу компресију, као и могућност подјеле архиве у више дијелова, и њено стављање под лозинку.

(Садржај)

6) Soulseek (http://www.slsknet.org/download.html)

Лаган и једноставан за коришћење, ово је само један од тзв. peer-to-peer програма, који нуди могућност регистрованим корисницима да међусобно дијеле разни материјал који посједују на својим рачунарима. Овај специфичан програм користе већином љубитељи музике, и због великог броја корисника који су у сваком тренутку доступни, пружа највећи постојећи избор музике на Интернету.

(Садржај)

7) BitTornado (http://www.bittornado.com/download.html)

Такође програм којему је главна намјена дијељење фајлова између корисника Интернета, само што не користи peer-to-peer, већ тзв. bit-torrent принцип, гдје се до жељеног материјала не долази узимајући га од једног, него од више корисника одједном. Принцип рада је нешто другачији и по томе што се на серверима, које користе овај начин рада, налази попис не корисника, већ материјала који може да се скине, и кад се наиђе на жељени материјал, скидањем и отварањем торент фајла добија се приступ осталим корисницима који дијеле тај материјал, те могућност скидања тог материјала од њих. Треба имати на уму, да, иако је сам принцип дијељења фајлова овим путем савршено легалан, материјал који се дијели већином није, те Интернет провајдери у многим земљама запада успоравају или чак онемогућавају својим корисницима да користе овај начин прибављања разноразног материјала. А набавити на овај начин може се баш свашта, од програма и игара, преко серија и филмова, па до стрипова, музике, часописа и књига у електронском облику. Далеко највећа база података и проток података који се данас остварују на Интернету иде управо преко торента.

(Садржај)

8) Acronis True Image 2009 (http://www.acronis.com/)

Незаобилазан програм за израду резервних копија Windowsa, или читаве системске партиције. Резервну копију можете да нарезујете на више DVD-RW-ova или, још боље, на други интерни или екстерни хард диск, и у случају пада оперативног система, једноставно покренете рачунар преко Acronis Boot CD-a и одаберете враћање резервне копије Windowsa или читаве системске партиције назад на хард диск. Душу дало за авантуристичке кориснике рачунара, који се не обазиру на сигурносне протоколе при раду са рачунаром, и којима управо зато Windowsi често падају. Ако направите резервну копију само оперативног система, мораћете поновно инсталирати жељене програме и игре, али ће вам резервна копија заузети далеко мање простора него ако урадите резервну копију комплетне системске партиције

(Садржај)

5. Ваљано одржавање оперативног система и програма

Већина људи гријеши, мислећи да су инсталацијом оперативног система, потребних им програма и подешавањем приступа Интернету ријешили сав посао око припремања рачунара за рад. Прави посао тек предстоји, јер већина програма, почевши од самих Windowsa, па надаље, тражи редовито ажурирање, на мјесечној, седмичној, или чак дневној бази, да би задржала свој интегритет, стабилност и сигурност при раду. Осим тога, процеси као што су дефрагментација података на хард диску, чишћење и оптимизовање регистра Windowsa, као и редовито скенирање рачунара против вируса и других малициозних програма су такође послови које треба обављати у редовитим размацима, да би се задржала стабилност, ефикасност и сигурност самих Windowsa. У идућим рецима ћу да детаљно наведем процедуре које су потребне да би ваш рачунар и након дужег времена нормално функционисао, и на тај начин избјегнемо честу реинсталацију оперативног система.

(Садржај)

-Ажурирање Windowsa и осталих програма

Windowsi, тј, оперативни систем, темељни је програм на сваком рачунару, па су према томе евентуални пропусти и погрешке у његовом програмском коду и функционисању и најопасније. Хакери и други информатички стручњаци који су се окренули тамној страни виртуалног свијета непрекидно пишу вирусе и друге малициозне програме којима је једина намјена проваљивање у туђи рачунар. Највећа већина тих вируса користи се управо пропустима у програмском коду Windowsa, или Office програмског пакета, зато Мicrosoft једном мјесечно (сваког другог уторка у мјесецу) издаје сет закрпа за своје производе, понајвише за Windows и Office. Редовито мјесечно ажурирање Windowsa и Office програмског пакета једна је од најважнијих и најефикаснијих ставки у заштити вашег рачунара, јер ћете на тај начин закрпити пропусте у програмским кодовима Windowsa и Office-a, те највећа већина вируса и других малициозних програма неће више имати начин да допре до вашег рачунара. Ажурирање се врши преко Start->All programs->Microsoft Update, тако да кликнете на дугме Custom и селектујете све ставке које буду пронађене након скенирања рачунара.
Осим Windowsa, многи други програми, па чак и неке игре, траже редовито ажурирање. У већини програма могуће је подесити аутоматско ажурирање, али ја вам савјетујем да тако нешто урадите једино код антивирусних и антиспајвер програма, за које нове антивирусне и антиспајвер дефиниције излазе једном дневно, понекад чак и чешће. Многи програми ажурирају се једном мјесечно, неки чак и рјеђе, и ако бисте за њих подесили режим аутоматског ажурирања, тиме бисте само беспотребно оптеретили ваш рачунар, јер сваки програм који врши аутоматско ажурурање покреће посебан процес којем је задужење спајање на Интернет и провјера доступности нове верзије програма, и сами ћете стећи слику на шта би то све личило, кад би десетак или више програма стално имали активне процесе за аутоматско ажурирање. Све остале програме, као што су TuneUp Utilities, Java, Google Earth, WinAMP, Flash и Shockwave player, Adobe Reader итд, могуће је ажурирати ручно, било путем опција за ажурирање у самом програму, било скидањем и инсталацијом нове верзије преко Интернета, као што је случај са Adobe и Shockwave плејерима. Код свих ових наведених програма, сасвим је довољно једном мјесечно провјерити да ли постоји нека закрпа, или нова верзија, те ако постоји, инсталирати нову верзију.

(Садржај)

-Дефрагментација, чишћење регистра, скенирање

Редовито скидање и инсталација закрпа или нових верзија програма нису довољни да би се рачунар задржао у оптималном режиму рада. Радом на рачунару, брисањем постојећих података и снимањем нових, инсталацијом нових програма и игара и деинсталацијом старих, подаци на хард диску се фрагментују, кидају у мале дјелиће разасуте посвуд по хард диску, те се тако временом успорава рад са програмима и фајловима, регистар Windowsa се такође фрагментује и губи на конзистенцији и кохеренцији, те се сам рачунар успорава и оперативни систем губи на стабилности, а, поврх свега, постоји и стална опасност од упада малициозних програма на рачунар. Зато треба бити дисциплинован, и редовито радити дефрагментацију хард диска, чишћење и оптимизацију регистра Windowsa, провјеру хард диска и фајл система на њему, као и вршити скенирање против вируса и спајвера. Дефрагментација, чишћење и оптимизација регистра, те чишћење хард диска од непотребних података се може намјестити и као аутоматска задаћа, која ће се извршавати једном седмично, а која се намјешта при инсталацији TuneUp Utilities програма. Ипак, савјетујем вам да макар једном мјесечно ручно покренете процес дефрагментације хард диск било преко TuneUp-a, било преко неког додатног програма за дефрагментацију, као што је Diskeeper, исто тако, једном мјесечно извршите скенирање хард дискова и фајл система преко TuneUp-a, покрените TuneUp-ov потпрограм за брисање непотребних фајлова са рачунара, као и потпрограм за оптимизацију и чишћење регистра, те на крају и неки од других програма које сам раније навео, а који су задужени искључиво за оптимизовање и чишћење регистра. Једном мјесечно, за сваки случај, покрените и дубинска скенирања рачунара преко антивирусног и антиспајвер програма.

(Садржај)

Мјере заштите приликом сурфовања Интернетом и заштита података и самог рачунара

И поред најновијег и редовно ажурираног програма, и поред Firefox веб прегледача са инсталираним NoScript и AdBlock потпрограмима, увијек постоји опасност да се наиђе на скривену мину у облику лажног крека за неку видео игру, лажног генератора кључева или закрпе за неки програм, или на лажну страницу, која вас упеца да преко ње наручите неки производ путем Интернета, и тако хакеру на пладњу оставите податке своје кредитне картице и банковног рачуна. Интернет је џунгла, велика и у коров и шикару зарасла џунгла, у којој, ако скренете са правог пута, можете врло лако да завршите покрадени, или са неупотребљивим оперативним системом. То није разлог да ишчупате жицу ADSL или кабловског модема из рачунара и играте пасијанс по цијеле дане, једноставно, као и у стварном животу, ваља се придржавати мјера опреза и понашања, и никад вам се никакво зло неће десити док сурфујете Интернетом. Ево какве вам мјере предлаже аутор овог текста, ветеран рачунарских ратова, кад је ваљана заштита вашег рачунара у питању, било од пријетњи које долазе са Интернета, било од губитка важних података или чак оштећења и квара неке од рачунарских компоненти.

(Садржај)

1. Никад не посјећујте ХХХ или Warez странице!

Иако су такви садржаји већини нас врло примамљиви, почевши од сличица и филмића голишавих тета, па до проналажења бесплатних верзија програма и игара које на ваш рачунар могу да се скину једним јединим кликом миша, као и у стварном животу, умјесто са згодном плавушом крај себе, можете да завршите у некој мрачној уличици, разбијене главе и опљачкани. Управо су странице које масовно нуде ХХХ материјал и бесплатне верзије програма и игара главни расадници вируса, јер хакери врло добро знају какав материјал највише привлачи кориснике Интернета, и гдје и како ће им најбрже увалити вирушчину од које се неће брзо да опораве. Гдје и како да скидамо такав материјал, чујем вас да питате? Врло лако, торенти. Торент странице, преко којих је могуће набавити све врсте материјала, почевши од бесплатних верзија програма и игара, преко музике, филмова и серија, па све до стрипова, часописа и књига у електронском облику, постале су прави расадник бесплатног материјала, на којег је довољно само кликнути мишем и помоћу BitTornada или сличног програма за руковање торентима за пар часова скинути било какав материјал на рачунар. И што је најважније од свега, на већини таквих сајтова корисници остављају коментаре везане уз постављени материјал, тако да можете дознати врло корисне информације, везане уз начин инсталације програма и игара, гледања видео материјала и слушања аудио материјала, па до најважније од свих, да ли је постављени материјач „чист“, одн, да не посједује којим случајем вирусе. Ако посједује, то ће прво бити наведено на листи коментара, и систем-оператори таквих страница ће такав, „заражен“ материјал врло брзо скинути са репертоара, тако да се зараза не шири даље.

(Садржај)

2. Не обављајте онлајн купње преко непознатих страница!

Вјерујем да већина вас има навику да наручује све и свашта шта угледате на разним веб страницама, најчешће су то разне ситнице, намијењене неком за поклон, или резервни дијелови разних уређаја које користимо, а за које не постоји добављач у вашој држави, или разни DVD филмови, књиге, часописи и други материјал забавног и научног карактера. Неријетко се деси, па неки наивни корисници Интернета падну као жртве тзв. Phishing-a, или лова у мутном, пошто оду на сумњиви сајт и „наруче“ неки производ, а у бити власнику тог сајта, хакеру, оставе податке о својој кредитној картици и банковном рачуну, те се сутрадан чуде како су остали без комплетне плате. Постоје два начина борбе против такве опасности; под један, обављајте онлајн купње само преко провјерених сајтова, као што су Amazon, eBay и сл, и под два, направите жиро-рачун, на ком не може да се иде у минус, и користите га само кад желите да наручите нешто преко Интернета. Иако сви нови веб прегледачи имају филтере и заштите против таквих преварантских страница, и у 90% случајева ће спријечити приступ њима, ипак се понека, поготово ако је нова страница у питању, провуче и тад могу настати проблеми.

(Садржај)

3. Увијек провјерите садржај CD-a , DVD-a и USB stickova!

Вјерујем да вам се није једном десило да вам је неки „пријатељ“ нарезао на CD или DVD крек, закрпу или генератор кључева за неку најновију видео игру, само да би, кад бисте тај мали програмчић покренули на свом рачунару, умјесто да се та, толико жељена игра, коначно оспособи за играње; доживјели да вам рачунар преплави права армада вируса и осталих малициозних програма, које често ни на који познат начин не бисте били у стању да обришете, већ би били принуђени да реинсталирате Windowse. Стварно скупа цијена повјерења у „пријатеље“ који „знају шта раде“, зар не? Зато увијек темељито провјерите садржину сваког измјењивог медија којег убаците у ваш рачунар, и то преко свих расположивих антивирусних и антиспајвер програма које имате на рачунару, и не само то, никад немојте нити скидати, нити узимати од „пријатеља“ засебне крекове, генераторе кључева или закрпе за програме и игре; увијек их скидајте преко торент сајтова, било скупа са програмом или игром коју скидате, било одвојено, али тек кад се увјерите, из коментара других корисника, да је такав фајл „чист“.

(Садржај)

4. Стварно важне податке држите на другом хард диску или на оптичким медијима, и правите редовито           резервну копију оперативног система и инсталираних програма!

Вјерујем да има много људи међу вама којима се дешавало да, ради реинсталације оперативног система, изгубе важне податке, документе, фотографије, које су можда и годинама скупљали. Зашто? Јер су их држали на системској партицији или хард диску, на ком су се налазили и инсталирани Windowsi. Њиховом реинсталацијом, и форматом диска, одн, системске партиције која се при том дешава, сви такви подаци су отишли у неповрат. Чему да ризикујете такав губитак, кад је лијек за такве ситуације и више него једноставан: ако имате десктоп рачунар, купите још један хард диск и на њему држите све иоле важне податке, а на системском хард диску држите само оперативни систем и инсталиране програме и игре; или, ако имате лаптоп рачунар, купите екстерни хард диск, који се врло једноставно прикључи на лаптоп путем USB конекције, и редовито копирајте сваки важан податак на њега. Тако, чак и ако вам се Windowsi сруше и морате их реинсталирати, све шта ћете да изгубите биће програми и игре које све можете врло лако поновно да инсталирате, и да их подесите по својим потребама. Чак и то могуће је избјећи ако редовито користите услуге једног од програма за израду резервних копија оперативног система и инсталираних програма, као што је раније наведени Acronis. Једном мјесечно направите копију комплетне системске партиције и смјестите је на други хард диск, и у случају рушења оперативног система, за сат-два поновно ћете имати оспособљене Windowse и све програме и игре које сте имали.

(Садржај)

5. Макар двапут годишње добро очистите унутрашњост рачунара!

Ма у како чистом окружењу држали рачунар, ма како његово кућиште било добро изолирано од прашине, она ће пронаћи улаз у рачунар, и након дуљег времена запушити вентилаторе и отворе за провјетравање, тиме отежавајући хлађење компоненти рачунара, као што су процесор и графичка картица, што посљедично може да доведе до хроничног прегријавања рачунара и смањеног животног вијека компоненти рачунара. Ако имате десктоп рачунар, барем двапут годишње га ископчајте из струје, откачите све каблове, узмите кућиште, скините му обе бочне странице, и издувајте сву прашину напоље, са посебним освртом на вентилаторе који хладе процесор, графичку картицу и напајање, те само кућиште, ако постоје и такви вентилатори. То можете да урадите на два начина: са неким компресором мање снаге, којег намјестите на најмању јачину, па њиме добро продувате унутрашњост рачунара док сву прашину не потјерате напоље, или помоћу усисивача можете усисати прашину, али то једино у случају ако су кућиште усисивача и сви његови наставци направљени од пластике, иначе би могло доћи до избоја статичког електрицитета који би могао трајно да оштети неку од компоненти рачунара! И прије него што отворите кућиште рачунара, и ви сами се ослободите евентуалног електричног набоја који се можда крије на вама, тако што ћете да ухватите неку металну цијев (од славине, нпр.) која је уземљена, једном руком, а другу руку ставите под млаз воде, тако да затворите струјни круг и избијете сав електрицитет из себе.

(Садржај)

6.Закључни савјети и корисни Интернет линкови

У бити, рад са рачунаром вам је исто као живот са животним другом, ако га волите, пазите на њега, односите се према њему са много разумијевања и стрпљења, бићете награђени дуготрајном вјерношћу вашег електронског друга. Ако га запустите, не водите бригу о њему или се односите према њему као према душманину, врло брзо ће да вас изневјери и остави на цједилу кад је најпотребније. Једноставно, да бисте добили нешто заузврат, нешто морате и да дате, а у случају рачунара то није ништа више него пар часова седмично на његово правилно одржавање. И на крају, да би вам олакшао посао око тражења корисног материјала на Интернету, даћу вам овдје пар корисних страница преко којих много тога можете да сазнате, и да прибавите.

1) Веб претраживачи и бесплатни налози електронске поште:

1. www.yahoo.com

2. www.hotmail.com

3. www.google.com

4. www.gmail.com

5. www.mail.ru

6. www.wikipedia.com

2) Торент странице:

1. www.thepiratebay.com

2. www.demonoid.com

3. www.torrentreactor.net

4. www.mininova.org

5. www.bitenova.org

3) Интернет портали и вијести:

1. http://www.ruvr.ru/index.php?lng=scr

2. http://serbian.cri.cn/

3. http://www.politika.rs/

4. http://www.rtrs.tv/

5. http://www.sportskacentrala.com/

4) Сајтови за постављање и скидање фајлова са Интернета:

1) www.sendspace.com

2) www.rapidshare.com

3) www.megaupload.com

4) www.badongo.com

5) www.mediafire.com

Овиме бих закључио овај мали приручник који ће вам, надам се, помоћи приликом одабира и куповине рачунара, одабира и инсталације оперативног система, као и одабира и инсталације потребних програма, и најважније од свега, приликом одржавања рачунара и чувања од пријетњи које вас вребају са Интернета. Мноштво наведених података брзо ће да застари, за годину-две, како нови програми, оперативни системи и рачунарске компоненте излазе на тржиште, али суштина рада са рачунаром, наведена овдје, остаје.

(Садржај)

7.Додатак 1: листа мање познатих појмова

Торент: Посебан протокол у размјени података путем Интернета. За коришћење торента, потребан вам је Bittorrent програм, као што су BitTornado, Azureus, BitComet или uTorrent, и веб страница која држи базу података торент фајлова. Торент фајл је у бити мали информациони фајл, који битторент програму говори гдје и како може да пронађе кориснике који дијеле тражени материјал, те се, пронашавши их, битторент програм качи на те кориснике и почиње да скида тражени материјал од њих. Кад и сами скинете одређену количину материјала, почињете да га дијелите са другим корисницима, и сматра се чином лијепог понашања ако скинути материјал и сами наставите да дијелите са другим корисницима, и то макар док им не пошаљете исту количину колико сте и сами скинули од других, а пожељно је и више. На неким торент сајтовима, који траже обавезну регистрацију, мораћете да испоштујете овај кодекс лијепог понашања, јер ако га занемарите и количина скинутог материјала за дупло премаши количину послатог материјала, бићете избачени са такве странице. Није тешко бити фин… ;-))

Партиција: Логички уређај који се понаша као засебна, одвојена јединица за похрану података. Партицијом може бити хард диск, оптички драјв и измјењиви драјв (као што су USB stick-ovi или екстерни хард дискови), а такође може бити и дио хард диска, који се онда понаша као засебна јединица за похрану података, те у том случају један хард диск може садржавати више партиција.

Вирус, спајвер, малициозни програм: Иако су им начини дјеловања и намјене понешто различити, и вируси и спајвери спадају сви скупа у малициозне програме, којима је једина намјена да нанесу штету самом рачунару, или и његовом кориснику. Малициозни програми су у бити остаци рачунарских ратова, који попут разбацаних и потом заборављених мина чекају нас, обичне кориснике, да налетимо на њих и страдамо. Вируси (у које спадају црвићи и тројанци) имају намјену оштећења оперативног система или шпијунирања корисника, у нади да ће да наиђу на корисне податке на зараженом рачунару, и најопаснији су малициозни програми. Спајвери су претежито шпијунски програми, који обично не раде већу штету кориснику, али прате његове навике сурфовања Интернетом, те рачунар затрпавају рекламама и позивима на купњу сасвим непотребних програма, често се служећи тактиком плашења корисника да им је рачунар неповратно заражен. Rootkit малициозни програми су новијег типа, и прилично су опасни, јер су у стању да сакрију своје постојање, али новији антивирусни програми у стању су да их открију, и елиминишу.

Крек, генератор кључева, закрпа: Типови малих програма, или измјењених верзија извршних фајлова програма и игара, којима се заобилази потреба за регистровањем разноразних програма и игара, тиме омогућујући корисницима да бесплатно користе иначе врло скупе програме и игре.

Крек (crack) је измијењена верзија извршног фајла програма или игре, из које су уклоњене подрутине које траже уметање оригиналног CD-a или DVD-a у оптички погон рачунара, и обично се само прекопира преко постојећег, оригиналног извршног фајла програма или игре, тиме омогућујући коришћење копије, и сходно томе, омогућујући неограничено растурање и копирање тих програма и игара. На овај начин већином се обрађују игре.

Генератор кључева (keygen) је мала апликација која генерира исправне регистрационе кључеве за поједини програм, тиме омогућујући његово коришћење без прибављања понекад врло скупе лиценце. На овакав начин обрађују се већином програми.

Закрпа (patch) је такође мала апликација која се већином копира у директоријум већ инсталираног програма и од тамо покрене, тиме на лицу мјеста мијењај извршни фајл неког програма, и њему припадајуће фајлове који би иначе комуницирали са произвођачем тог програма и онеспособили програм за који се испостави да користи нелегалан регистрациони кључ. И на овај начин обрађују се већином разноразни програми.

Фрагментација и дефрагментација: Код уписивања (снимања) сваког податка или фајла на хард диск, води се рачуна да ти подаци буду сложени један иза другога по реду, тако да читач који прелази преко површина магнетских дискова који чине хард диск, кад ишчитава поједини програм или инструкцију, може да пређе најмањи пут, чиме се обезбјеђује највећа брзина учитавања појединог фајла са хард диска. Честим уписивањем и брисањем података са хард диска, овај оптимум уписа података више не може да се испоштује, већ се подаци снимају на првом расположивом празном мјесту на магнетским површинама хард диска, тиме се знајући разасути и на веома удаљеним мјестима појединог магнетског диска, што аутоматски значи да читач мора да пређе далеко већи пут да би ишчитао поједини податак, а што значи у пракси велико успорење приликом ишчитавања таквих података. Ту у игру ускачу програми за дефрагментацију, који слажу податке назад на своје мјесто, и преслагују их тако да консолидују сваки податак у једну цјелину, чиме се поновно постиже онај максимум у брзини читања и уписивања података на хард диск. И још више од тога, редовитом дефрагментацијом се продуљује радни вијек хард диска, јер он подлијеже много мањим опретећењима кад чита и уписује податке на дефрагментован, него на фрагментован хард диск.

(Садржај)

8.Додатак 2: Оверклоковање (убрзавање) рачунара

Можда нисте знали, али брзине појединих компоненти (у које спадају главни процесор, графички процесор, радна и графичка меморија, те сабирнице, меморијска и PCI, на матичној плочи) могу накнадно да се убрзају, а да то нимало не утјече на стабилност рачунара. То посебно може да интересује пасиониране играче, који на тај начин могу да извуку још до 20% више брзине из свог рачунара, а да не уложе ни динар у њега.

Како се ради оверклоковање? Главни процесор и радна меморија могу да се убрзају искључиво из BIOS-a, којега смо већ раније помињали у овом приручнику. Ушавши у BIOS, треба пронаћи ставку у којој се намјешта брзина процесора, и ту подесити брзину процесорске сабирнице (други параметар, множиоц процесора, обично је закључан, посебно код Интелових процесора). Брзину сабирнице не треба подизати за неку велику вриједност, нпр. ако износи 333MHz, најбоље је убрзати је на својих 375MHz, чиме се, рецимо, процесор који је до тад радио на 2,66GHz може да убрза на округла 3,0GHz, што је осјетно убрзање. Након што је убрзан процесор, може се приступити убрзавању радне меморије, чија се ставка обично налази под истом рубриком гдје се намјешта брзина процесора, али то овиси о произвођачу и верзији BIOS-a. Кад сте нашли ставку која се односи на меморију, приступите убрзању меморијске сабирнице, али не за велику вриједност; нпр. ако је брзина меморијске сабирнице 400MHz, сасвим је довољно да се она убрза на 450MHz, чиме се меморија, која је до тад радила на 800 MHz убрзава на 900MHz, што је нека оптимална вриједност. Након што сте унијели те измјене, снимите промјене у BIOS и пустите да се рачунар рестартује. Ако сте којим случајем унијели превелике вриједности, рачунар ће једноставно да одбије да се покрене, тиме штитећи главни процесор и меморију од оштећења, тако да у том случају рестартујте рачунар на дугме и кад се BIOS аутоматски стартује, са поруком да су унешене неодговарајуће вриједности, вратите их на номиналне, или пробајте опет са оверклоком, само овог пута унесите нешто мање вриједности.

Кад сте успјешно убрзали рад главног процесора и радне меморије, то исто можете да урадите и са графичком картицом, на којој можете такође да убрзате рад графичког процесора и графичке меморије. За разлику од главног процесора и меморије, графичке пандане ћете убрзати преко драјвера графичке картице, које ћете у случају да посједујете nVidijin производ, надоградити са програмом System tools, који можете да скинете са www.nvidia.com. Након што сте скинули и инсталирали овај програм, уђите у Control panel, па кликните на NVIDIA Control Panel. Кад се отвори нови прозор, одите на ставку Performance->Adjust GPU Settings, тамо подесите опцију „Custom clock frequencies“, па полагано повећајте брзину „core“ и „memory“ сабирнице. Немојте да претјерујете, нпр. ако је номинална брзина сабирнице графичког процесора 545MHz, повећајте је на 600MHz, а брзину меморијске сабирнице повећајте са, нпр, 825MHz на 900MHz. Потврдите те измјене, које ће одмах да ступе на снагу, и можете тад и да кликнете на дугме „Тест“, и да испробате, под оптерећењем, графичку картицу коју сте на овај начин убрзали. Ако се након неких десетак минута максималног оптерећења картица не прегрије, и рачунар не замрзне, направили сте добар посао, ако се замрзавање ипак деси, пробајте идући пута са мањим вриједностима. Да не бисте графичку картицу сваки пута на овај начин убрзавали, одите у nVidijinom Control panelu на Adjust custom rules, па прво одите на ставку Profile->Save, и снимите ова подешавања, па онда подесите да се овај профил покреће заједно са Windowsima.

Након што сте успјешно убрзали све ове компоненте, осјетићете замјетно убрзање у раду са рачунаром, а без улагања у додатна хлађења, посебна кућишта и сличне ескападе којима прибјегавају професионални оверклокери.

(Садржај)

-Крај-

Српска Елита © Frontier Theme
%d bloggers like this: