Рус који је спречио атомску апокалипсу

До сада непознати херој Хладног рата Станислав Петров спасао свет. Пуковник уочио да је одбљесак сунца активирао систем ракетне одбране

У МОСКОВСКОМ предграђу Фрјазино мирно живи Станислав Јевграфович Петров, пензионисани руски пуковник, који је 26. септембра 1983. спречио избијање светског нуклеарног рата. Почетком 2012. добио је немачку медијску награду за подвиг спасавања света од атомске апокалипсе.

Тиме се укупан збир признања Петрову, од „захвалног човечанства“ које је спасао од уништења, попео на три захвалнице и 1.000 долара награде.

Већи део света ни данас не зна за Петровљев подвиг из 1983, када је Хладни рат достигао врхунац. Било је то после одлуке америчког председника Регана да се у Западној Немачкој распореде стратешке крстареће ракете „Першинг“, које за двадесетак минута могу да стигну до Москве.

Потпуковник Петров тада је био командант посаде бункера „Серпухов 15“ крај Москве, која је примала податке са сателита који су осматрали америчке ракетне силосе. Систем за рано узбуњивање активирао би се аутоматски у случају лансирања ракета, а Петровљева дужност била је да у том случају одмах обавести највише државно и војно руководство. Према доктрини „Узајамно осигурано уништење“, следећи корак је био свеобухватни узвратни нуклеарни напад СССР на САД.

Четрдесет минута после поноћи 23. септембра 1983. рачунарски систем у бункеру је укључио аларме, а на великом зидном монитору засијала је порука „ракете лансиране“.

– Наредио сам да ми увећају сателитске снимке места наводног лансирања ракете и уочио блештаве тачке рефлектованог светла, за које сам сматрао да могу да буду повод за лажну узбуну. Наредио сам да се аларми искључе – сећао се Петров судбоносне ноћи у интервјуу за „Russian Today“.

После неколико минута напете тишине, аутоматски аларм се поново укључује, а на мониторима бљешти порука „ракетни напад у току“. Петров не узбуњује надређене, јер зна да совјетски радари не могу да дају податке о пројектилима иза хоризонта.

– Очитавања су показивала да је реч о само четири или пет ракета – каже Петров.

– Било ми је невероватно да САД нападају тако малим бројем пројектила, јер би прави рат започео масовним ударом. Наредио сам да се систем поново искључи. Међутим, он се огласио још три пута. Ноге су ми се тресле, али сам знао да не смем да подлегнем паници која би, највероватније, водила нуклеарном одговору и уништењу доброг дела света.

После двадесетак паклених минута чекања, показало се да је пуковник био у праву. Сензоре сателита и систем за рано узбуњивање активирао је одблесак сунца с високих облака, а само захваљујући његовој хладнокрвности и стручности откривен је и отклоњен тај недостатак система.

Његов подвиг је био строго чувана војна тајна и поменут је тек крајем деведестих, у мемоарима генерал-пуковника Јурија Вотинцева, некадашњег команданта Совјетских противваздушних ракетних јединица. Прво признање добио је 2004. од Удружења светских грађана из Сан Франциска, које је Петрову послало у Москву награду од 1.000 долара, а две године касније у згради Уједињених нација у Њујорку уручена му је и друга, специјална, Награда светског грађанина.

Пуковник и даље веома скромно живи и себе на сматра херојем. Каже да је само радио свој посао.

 

Извор: novosti.rs

Updated: 11/05/2012 — 14:48

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Српска Елита © Frontier Theme
%d bloggers like this: