Избор Путина

Руски премијер Владимир Путин  позвао је, недавно, у Ново-Огарјово двадесет шест руских политиколога, како би с њима расправљао о свом виђењу будућности земље.
Председничка кампања у Русији је догађај „врло одговоран, али догађај који је праћен, како је сада у моди да се каже, турбулентним процесима“, почео је разговор премијер. Први је поставио питање председник фонда „Политика“, Вјачеслав Никонов: „Како видите будућност руског изборног система?“ „Ако будемо уситњавали партије, а ка томе идемо, и у целини у томе има неког смисла – нипошто се не сме дозволити стварање националних партија, иначе ћемо растурити земљу“, сматра премијер.
Што се тиче губернаторских избора, за њих је друштво већ спремно, али и ту је потребна тачност, како не би било притиска од стране олигарха или криминалитета. Наравно, не можемо се вечно позивати на то, али то треба да узмемо у обзир. Зато су потребни елементи обуздавања и противтежа, које треба израдити у отвореној дискусији, додао је Путин.
Премијера су упитали: шта ће бити главни тренд ако победи на изборима. „За време првог и другог председничког мандата све време сам размишљао о томе шта да учиним да судбина Русије не зависи од једног или двојице-тројице људи“, признао је он. „Првенствени задатак је увек било стварање система који би и гарантовао суверенитет, и одазивао се на захтеве времена. Али најпре је требало сачувати земљу која се распадала. И тек сада, када се постсовјетски период завршава, можемо почети кретање напред.“
Премијера су замолили да прокоментарише програме председничких кандидата. Он је ово питање очигледно очекивао, и дохватио је свој информативни преглед. Истакавши да ниједан од њих неће издати интересе земље, Владимир Путин је објаснио да у њиховим програмима има ствари које су апсолутно неоствариве: „Једноставно је човеку жао земље и људи!“
На пример, лидер комуниста Зјуганов предлаже изборност судија на нивоу градова, као у СССР-у. „Али, како је то било, пријатељи моји?“, реторички је упитао Путин. „Па то је био потпуни формализам! Као и сви други избори, као и плаћање пореза. Јесу ли постојали порези у Совјетском Савезу? Шипак!“ Па и данас постоји право избора локалних судија. И барем да их у једном региону изаберу? Не, поново је одговорио на своје питање председник Владе. Зато што, прво, то кошта, а друго, судије морају да буду ван политике. „Једноставно се бојим да ће то довести до прљања судства“, сматра Путин. Још једна тачка програма – утврдити општенародну својину на природне ресурсе. „Ми имамо закон о рудним богатствима“, ступио је у полемику без присуства својих противкандидата Путин. „Тамо је написано: сва богатства су власништво Руске Федерације. Већ је то утврђено, не разумем зашто куцати на отворена врата“. „Парола ’хајде да све узмемо и поделимо’ не издржава критику“, закључио је Путин. „Она је згодна, али није ефикасна“.
Премијер је прешао на лидера партије „Праведна Русија“ Сергеја Миронова, тачније, на његову идеју да се смањи цена бензина са 29-30 на 15 рубаља по литру. „То је могуће, наравно“, скептички је прокоментарисао Путин. „Али до чега ће то довести? То није просто дефицит, већ изузимање робе“. И то за два до три дана. „Једноставно се неће производити бензин, а од нафте ће правити нешто друго“, тако да би будућност изгледала мрачно. „То је не-про-фе-си-о-нал-но“, по слоговима је одсечно рекао председник Владе.
А предлог Владимира Жириновског да грађани постану акционари банака Владимир Путин је назвао добрим. Али не за Русију, где постоји проблем деоничара.
Идеја да се дају бесплатни станови омладини и породицама с ниским приходима код Путина не изазива „ништа осим сажаљења“. „Јесу ли у совјетско време све грађане обезбедили бесплатно?“
Није подржао ни предлог да се уведе двадесетопроцентни порез на извоз капитала: то ће ограничити прилив инвестиција.
Идеје лидера либерал-демократа Жириновског изазвале су код Путина двосмислену реакцију. Мисао да се пружи подршка ЕУ изазвала је незадовољство код председника Владе: „Зашто, они су богатији од нас!“ Путин је прочитао даље: „Али само под условом распуштања блока НАТО“, и одобравајуће је климнуо главом. „То је нереалистично, иако је исправно. Зато што блок НАТО никоме није потребан, то је рудимент Хладног рата“.
Код председничког кандидата милијардера Михаила Прохорова премијер је одобрио идеју да се држави и државним компанијама забрани да буду власници јавних гласила. „У том правцу ми треба да се крећемо“, изјавио је премијер, оградивши се да је државни канал ипак потребан.
Жеља Жириновског да се спроведе амнестија такође је изазвала питање код председника Владе. „Ми немамо политичких затвореника, иако неки говоре о томе, не помињући презимена… Нека барем покажу једног човека који седи у затвору из политичких разлога!“, обратио се опонентима Путин. Таквих као што је био Нелсон Мандела у Русији нема, закључио је он.
„Ви не помињете практично партију на власти“, узео је реч председник Фонда за ефикасну политику, Гљеб Павловски, замоливши премијера да окарактерише будућу Владу. Подвукавши улогу „Јединствене Русије“ у Државној Думи за време кризе, Путин је додао да ће их увести у министарски кабинет, али не само то. Влада мора бити професионална, тамо су потребни млади и енергични људи. „Не искључујемо ангажовање људи с различитим политичким погледима, али то неће бити коалициона Влада у класичном смислу те речи“, објаснио је премијер: иначе ће одлуке бити компромисне, а то није увек ефикасно.
Поседевши с премијером око четири часа, политиколози су изашли задовољни. Директор руских и азијских програма Центра за одбрамбене информације САД, колумниста Росијске газете Николај Злобин, сретао се с Путином и у оквиру Валдајског клуба. Он је испричао да су Путину били важни савети политиколога, њихови аргументи. „Он није скривао да му је био потребан тај сусрет“, објаснио је Злобин, додавши да је често премијер „изазивао ватру против себе“. „Сусрет је био за политичара таквог нивоа прилично нетрадиционалан“, рекао је Росијској газети експерт: с Путином се нису слагали, прекидали су га, „расправљали су о свему: од руског питања, до избора губернатора“. „Разговор је био оштар и тежак, ми смо се сви уморили, а и он се уморио“, додао је он.
Злобин је потврдио да Путин хоће из корена да промени састав министарског кабинета, при чему се могу трансформисати структура и функције Владе. „То ћемо сазнати пре избора“, приметио је експерт.
Премијер је прокоментарисао и недавне митинге на Болотном тргу у Москви. Злобин је дошао до закључка да је хтео да се они који протестују формализују. Са гомилом се не може ништа расправљати. „Чак се зачула теза – треба им помоћи“, рекао је експерт. Ништа негативно о онима који протестују Путин није говорио, његови саговорници су били расположени далеко агресивније. „Не мислим да он види изборну опасност за себе“, закључио је Злобин.
За њим је то поновио и познати политиколог Гљеб Павловски, који је рекао: „Путин се позитивно односи према учесницима митинга, према представницима нових група које за сада не могу да формулишу своје захтеве, али се тај његов позитиван однос не односи и на организаторе који су, с његовог гледишта, рекли све што су могли“.
Гљеб Павловски је назвао Путина руским националистом у добром смислу те речи и истакао да се у Влади припремају велике ротације до којих може доћи још и пре председничких избора. „По мом мишљењу, Путин не разматра варијанту другог круга, он је уверен да је његов програм најјачи од понуђених“, саопштио је Павловски.

Пише: Кира Латухина

Updated: 22/05/2012 — 23:18

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Српска Елита © Frontier Theme
%d bloggers like this: