Светско зло и беда

Иза сцене светске позорнице

Svetsko zlo i beda_Robin de Rajter„Постоје људи који остају иза сцене светске позорнице, и то је разлог због кога постоје две врсте историје: прва је званична, фалсификована, док је друга тајна, у којој су записани прâви узорци догађаја, срамна историја.” – Оноре де Балзак

После распада Европског Комунизма и завршетка Хладног рата постојао је један кратак период у коме су људи мислили да је трајни мир на дохват руке. Међутим, то су били пусти снови. Глобална криза уопште није ишчезла. Свет никада пре није видео толико сукоба, избеглица и расељених лица. Из префињених сплетки се развијају нове револуције, ратови, финансијске кризе и политичке катастрофе. Изгледа као да се човечанство налази у стању непрекидне узнемирености, нестабилности и страха.

Страх и потиштеност сачињавају део свакодневног живота, људи се свуда осећају обесхрабреним и нерасположеним због друштвених, духовних, физичких и емоционалних проблема. Друштво у коме живимо сваким даном постаје све суровије и немилосрдније. Деца постају све агресивнија и немају никаквог поштовања према одраслима. Глад (свакога дана умире више од 50.000 деце у свету), све већи криминал, противзаконита трговина дрогом која уништава животе милиона људи, тероризам, незапосленост, климатске промене, корумпирани лидери у свету, непрекидни ратови и ширење болести као што су АИДС и птичији грип сви заједно доводе до једног утиска у погледу кога се велика већина људи слаже: Човечанству је потребан другачији свет.

Многи се питају: „Куда иде овај свет? Куда нас води пут којим идемо? Како смо уопште доспели у овај хаос? Шта нас још чека?” Не постоји последица којој не претходи узрок. У чему лежи разлог наших страхова? Наравно да има много саможивих и бездушних људи, али они нису главни кривци. Узроци нашег страха су дубљи и очигледно долазе са неког другог места.

Васпитани смо тако да верујемо нашим властима, и уверени да они воде рачуна о нама. Међутим, то је велика грешка. Испод површине званичне политике се одвијају компликовани друштвени и интелектуални процеси.

Ко су водеће личности које стоје у позадини планираног Новог Светског Поретка и којим породицама припадају? За истраживаче који се баве глобалном завером ово је врло несигуран терен. Моћне породице су учиниле све што је било могуће да прикрију своје трагове ма где у свету. Бери Смит је у својој књизи Финал (Notice)  (Последња порука) написао: „Постоји тринаест породица које стоје на челу плана за стварање Светске Владе. Ове породице су приказане у виду тринаест слојева камених блокова који се могу видети на необичном печату на задњој страни Америчке новчанице од једног долара.”

Према већини истраживача који су се интензивно бавили најмоћнијим породицама света, поред осталих се појављују и следећа имена: Варбург, Ротшилд, Рокфелер, ДиПон, Расел, Оназис, Колинс, Морган, Кенеди, Хабзбург, Ли, Банди и Астор. А породице које следе су у тесној вези са водећим породицама: Вандербилт, Бауер, Витни, Дјук, Опенхајм, Греј, Синклер, Шиф, Солвеј, Опенхајмер, Сасон, Вилер, Тод, Клинтон, Тафт, Голдшмит, Валенберг, Гугенхајм, Буш, Ван Дајн и много других. Већ дуго времена и моћ и новац у свету су у рукама ових породица. Наравно, то не значи да је свако ко има једно од ових презимена повезан са таквом моћном породицом. Многи нису ни свесни онога што се догађа у свету. У оквиру теме којом се бави ова књига биће неопходно да се поближе упознамо са неким од ових породица.

Масонерија

 

„Масонерија је трајно отеловљење Револуције; она представља врсту наопаког друштва чији је циљ да наметне врховну окултну власт друштву какво познајемо, док се једини разлог њеног постојања састоји у вођењу рата против Бога.” – Папа Лав XIII

Као што је већ речено, на скупу свих Масонских ложа, 16. јула 1782. у Вилхелмсбаду, створен је савез између Илумината и Масонерије.

Мада се о Масонерији много писало почетком двадесет првог века, још увек постоји много неизвесности о овом тајном „братству.” Свако ко покуша да открије ма шта о Масонерији суочиће се са непремостивим препрекама. Упркос мноштву књига које су написане о њима, Масони остају окружени велом тајне. Нови члан Масонерије је познат као Entered Apprentice (Уведени Шегрт). После извесног времена следи унапређење у Fellow Craft (Занатског Помоћника), а потом у Master Mason (Мајстора Градитеља). Шкотски Обред Масонерије је једна од две гране Масонерије у којој Мајстор Градитељ може да настави напредовање пошто је завршио са прва три степена Симболичне или Плаве Ложе. Шкотски Обред обухвата Црвене, Црне и Беле Степене, од четвртог па све до тридесет трећег степена. Изнад тридесет трећег степена Шкотског Обреда постоје даљи степени. Ови степени су држани у таквој тајности да се о њима ништа не зна. Највећи број Масона уопште не зна ко је њихов „видљиви” господар. Масони највиших степена по правилу делују у потпуној тајности.

Још од свог оснивања Масонерија је употребљавала тајне симболе, тајне речи и тајне знаке, како би се међусобно распознавали као Масони. Поред других знакова, постоји „шака преко срца” која означава припадништво Масонима.

Масони се заклињу на лојалност један другом, користе тајне лозинке и симболе када се нађу у међусобном контакту, и поздрављају један другог тајним захватом приликом руковања. Постоје разни начини руковања, повезани са степеном коме особа припада. Примера ради, руковање које користи Шегрт обавља се десном шаком, притиснувши палцем три пута кажипрст особе са којој жели да се представи као Масон. Руковање „браће” је различито код Француског и Шкотског Обреда. У Француском Обреду се кажипрст притисне три пута а средњи прст два пута. У Шкотском Обреду само средњи прст пет пута. Мајстори се међусобно рукују на јединствен начин: притисну врхове свог кажипрста и средњег прста на зглоб шаке свог „сабрата.”
Руковања и други симболи се употребљавају и приликом пословних трансакција, законских процедура и у другим узајамним контактима. Поред мноштва разних начина руковања, постоји много речи са посебним значењем, које се могу упоредити са неком врстом лозинке. Оне се мењају сваке године.

Масонска организација износи пред јавност једино неопходне и неизбежне информације о себи и свом раду. Осим неколико намерно направљених изузетака, Масони никада не објављују ко су њихови чланови или шта су циљеви које настоје да остваре. Све што допусте да се зна о Масонима објављују под строго контролисаним условима. Осим тога, поједина „браћа” која су напустила Масонерију објавила су неке од њихових тајни. Информације које долазе из разних праваца су обично врло сажете али и фрагментарне, тако да је потребно да неко стручан за ову област врло прецизно склопи разбацане делове у целину како би могао боље да схвати ко су и шта су Масони.

Масони су обавезни да помажу и бране један другог и у добру и у злу, чак ако то чине на штету других лица. Код неких од виших степена постоји и оваква заклетва: „Помоћи ћу и стати уз брата Масона који је у невољи ма које врсте, било да је урадио нешто исправно или погрешно, не искључујући убиство и издају.” У Масонском Приручнику можемо да прочитамо на страни 183: „Мораш да сакријеш све злочине своје браће Масона …. и ако будеш позван да сведочиш против брата Масона, увек мораш да га заштитиш. Истина, то може да значи и кривоклетство, али ти мораш да испуниш своје обавезе.” Ужасава помисао какве би могле да буду последице доласка Масона на положај председника, члана парламента, судије, припадника тајне службе или руководиоца у полицији. Већина судија су Масони и учиниће све што је у њиховој моћи да ослободе оптужби свог „брата” чак и ако та особа заслужује казну. Када Масон мора да се појави на суду, неће му се пружити прилика да се рукује са судијом тако да постоји и другачији начин комуникације. Он може да покаже да је Масон одређеним корацима. Прво закорачи напред левом ногом и постави пету десног стопала у удубљење левог, затим закорачи десном ногом и постави леву пету у удубљење десног стопала, а онда закорачи левом ногом и постави стопала једно уз друго, спојена петама у виду знака „В.”

Масони воле ритуале и церемоније, којима ником осим чланова није дозвољено да присуствују. Попут већине других тајних братстава, Масони изводе и обреде иницијације и инаугурације у Ред. Инаугурација представља увођење у свет Масонерије. Симболизам ритуала се држи у тајности, јер Масони избегавају питања о обредима увођења у Ред. Према општем уверењу, немогуће је речима речима изразити тајну инаугурације, док је њено порекло непознато. Чак ни најобавештеније особе нису у стању да открију одакле потиче ова церемонија.

Масони се заклињу на безпоговорну покорност без ма какве критике на рачун онога што је утврђено и изнесено у статутима и правилима Реда или оног што од њих буду захтевали њихови претпостављени. У погледу заклетве на покорност, каже се да тајне неће бити одате чак ни ако живот буде доведен у питање. Кандидат може да постане члан ложе једино ако прихвати овај безусловни захтев.

Одломци из књиге: „Светско зло и беда“ – Робин де Рајтер

Издавач: Метафизика

Број страна: 512 страна, формат: 13X21, повез: Броширан, илустрована, са географским картама.

Цена са попустом: 1,000 динара (пуна цена износи 1,700)

 

Поруџбине: 011/292-00-62, 063/829-54-88.

„Метафизика“, Солунска 10, 11000 Београд

metaphysicster@gmail.com

www.metaphysica.rs

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Српска Елита © Frontier Theme
%d bloggers like this: