Украјина и немачки „казачок“

UkrajinaСа колико је жара Европа ушла у игру око лобирања украјинског припајања Бриселу, види се из последњих догађаја који пуне телевизијске екране читавог света. Поред веома добро организованих и спроведених демонстрација Кијевљана али и у другим местима бивше совјетске Републике, видно је учешће Западне политике у отвореној подржци демонстраната који су против сопствене владе.

Слике са телевизијских преноса, где се немачки али и европски политичари грле и љубе са тзв. прогресивним снагама земље, које настоје Украјину приближити европској заједници, захтевају сасвим озбиљне одговоре. Сумња у поштовање неутралности, кад су у питању проблеми неке земље, захтева и у овом случају нека битна објашњења.

Неоспорно је и добро знано да западна политика тврдо следи план ширења војне алијансе запада. НАТО  је зацртао своје стратешке циљеве и озбиљно настоји да се наслони на саме границе Руске федерације!

Овде не треба подсећати  на сва настојања Америке и НАТО пакта, у игри око Грузије, Чеченије и других закавкаских области. Украјина је само логичан корак којег је Москва и те како добро разумела и овде љубазни осмеси Ангеле Меркел и  бриселске „принцезе“  Кетрин Ештон, више немају прижељкиван шарм!

Европа је већ у старту у игри око Украјине, направила лапсус захтевајући да је за потребе кандидата за ЕУ, потребно да Кијев уплати масу милиона евра, као знак некакве гаранције чиме би Украјина ушла у оквир планираних једнократних кредита и помоћи у санацији својих привредним тешкоћа.

Кијев тај новац није имао. Пребрз корак Брисела, условио је код владе Украјине преку потребу да на другој страни затражи помоћ. Државна каса је била празна, долазак зиме и осигуравање енергетика који и тако долазе само из Русије, погурао је Јануковића на сусрет са Путином.

Москви је и тако било већ и превише ујдурме око Владе у Кијеву. Седети на две столице, нико не гледа радо, поготово ако је ситуација јасно окренута ка преким финансијским терапијама тешко оболеле Украјине.

Остатак знамо. Влада у Кијеву прекида разговоре са Бриселом, Русија нуди решење. У том тренутку, планове Брисела и жеље НАТО пакта укључујући у целу игри и УСА, растурила је попут разорне бомбе, одлука владе у Кијеву да се окрене Москви.

Почињу демонстрације, народ, које је своје погледе уперио у Брисел и западна обећања, почиње рандале, рушење и паљење,  не ретко  и убијање људи са другачијим мишљењем. Међународна политика, читај западна свих врста, накострешено упозорава, прети и опомиње.

У редове демонстраната, гурају се западни политичари, храбре тзв. устанике, новац из европских каса богато напају демонстранте новом снагом за истрајност побуне. Европа, то је симбол прљаве игре у коју се са посебним жаром, укључује најпре немачка политика.

У маси демостраната, много је маскираних „бораца“. Примећују се и наоружани непознати људи, мада нема неке битније организованости, демонстранти брзо добијају потребну логистику, све тече уз јасну и нескривену помоћ западних земаља!

Бивши боксер Виталиј Кличко, и тако законити држављанин С.Р. Немачке, преко ноћи постаје Берлину- прва перјаница. На отвореној сцени, грли се и љуби са бившим министром Гуидом Вестервеле, окружен је саветодаваоцима из Берлина, маса парламентараца свакодневно је уз побуњенике, немачка Канцеларка Меркел позива на европско уједињење и бољи живот „јадних“ украјинаца, – америчка амбасадорка хумано дели сендвиче промрзлој маси демонстраната, све тече у знаку ОТВОРЕНЕ подршке унутрашњој побуни у једној другој земљи, или другим речима, да би се још бруталније схватило, помагању и иницирању даљих нереда по украјинским градовима а све у знаку свемоћне Европе и њезине демократије.

Оно што посебно условљава оштро реаговање на слике које нас опседају својом бизарношћу и понашањем међународне политике, кад јој је најпречи интерес стратешки војни циљ, у коме обични људи и немају места, то је отворена намера и настојање, да се супростави свим легалним интересима саме државе Украјине, и већ онако, како њезин народ и влада, буду одлучили!

А да само кратко потсетим. Слике украјинских мањих градова, рурални део кроз неразвијена и заостала села, подсећају на наш некадашњи „стандард живота у Србији“ из давних 1950-60 година.
Готово сам био носталгично дирнут сликама запрежних кола која промичу улицама кроз блато, пролазницима у зимским гуменим чизмама и капутима којих се још само сећају наши старији суграђани, из времена земљорадничких задруга и радничких кабаница.

Зар је то та толико жељена Украјина за којом жуди Европа? Зар је то толико потребна нова чланица европске заједнице, чија улога у целој папазјанији срамне бестидности, треба да увери остатак света у душебрижност тог Брисела који се дави у сопственом муљу климаве привреде, великих задужења и још веће незапослености својих становника.

Квота младих незапослених у тој Европи прешла је 30%. Укупно преко 24 милиона људи нема никакав посао и без изгледа је да ће га икада добити. Многе земље се даве у непокривеним буџетима, кредитима који паралишу сваки развој, дуговима које ни десетине долазећих генерација, никада неће моћи да врати. Добродошла драга Украјино у благонаклону и богату Европу!

Распоредиће се по твојим пољима нова ракетна гнезда, зна се где ће им бити циљ. Задужиће те други и исисаће и последњи перпер, док не клекнеш и не предаш се. Јер, никада нећеш више бити своја на своме.

Други ће располагати твојим добрима, други одлучивати колико смеш да пожелиш. Други ће одређивати колико смеш засејати, продати, купити. Банкама твојим ће руководиће Сорош и компанија, политику ће водити нека Меркелица, ко то зна али једно је сигурно, – своја нећеш бити!

Ни ти драга православна, словенска, Украјино—руска сестро, – баш као  што никад своја неће бити и моја Србија.

Јован Пидиканац

Updated: 18/02/2014 — 17:21

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Српска Елита © Frontier Theme
%d bloggers like this: