Зашто друштвене мреже (ни)су утицале на резултате избора?

Већи број пута био сам сведок разочараних, злурадих, зачуђујућих (…) коментара на тему да је Интернет у Србији дефинитно показао своју немоћ (не-утицај) када странке које су “биле најактивније” онлине нису освојиле због тога више гласова (у овом контексту се највише помиње УРС, а неки помињу и Двери). О онлине утицају сам писао много пута, али бих овај пут поново скренуо пажњу на то да постоји много веома различитих врста утицаја. Ова тематика изгледа није баш најједноставнија за схватање, па бих овом приликом описао зашто постоје недоумице које се односе на утицај друштвених медија на протекле изборе у Србији…

За мењање мишљења о организацији путем друштвених медија потребна је реална суштинска (проверљива) позитивна промена организације током времена!

Почетком године сам писао о веома важном тренду који је директна последица озбиљног вишегодишњег пословног коришћења друшвених медија – Радикална транспарентност.

У основи, карактеристика овог тренда који се може повремено видети у развијенијим државама садржана је у наслову овог дела текста – озбиљан ангажман организације на друштвеним мрежама током времена (у просеку – након три године) доводи до позитивних промена у организацијама, углавном у домену повећања њене транспарентности у свим сегментима пословања.

Ова појава је очигледна код свих организација које напокон почињу да чују реалне (утемељене) критике њених циљних јавности, и у односу на ове критике и реалне потребе корисника – организација се мења на боље.

Зашто су политичке странке “пукле” на друштвеним мрежама?

Политичке странке у овом контексту не задовољавају ни један једини критеријум да би биле схваћене као неки ентитет због којег би се десила промена поверења у њих:

  • Интензивно коришћење друштвених мрежа од стране политичких организација је почело нешто пре званичног почетка кампање, или након почетка кампање. У кратком периоду времена (испод 18 месеци или две године) не можете ништа озбиљно да постигнете на друштвеним медијима.
  • Комплетан садржај активности и ангажмана у и око политичких партија је био скоро искључиво везан за “па(т)ролирање” (избацивање парола), а не и на начине како спровести оно што се обећава у кампањи. То нису квалитетни садржаји који доносе нове увиде у активности странака.
  • У странкама имате исте људе, исте пароле, а не неке нове проверљиве промене у које би људи реално и поверовали.
  • Негативна кампања као основа (троловање) сигурно није средство које успева некога да убеди нешто на друштвеним мрежама.
  • “Креирање вирала” је само једна од специјалних варијанти “кампањског” деловања. Друштвене мреже нису “кампањског” карактера.

Да закључим: “Пуно ће воде протећи Дунавом и Савом” док политичке организације не усвоје “радикалну транспарентност” као начин свог деловања!

Мање видљиви успеси политичких странака на друштвеним мрежама

У јавности је мање позната чињеница да све озбиљне политичке организације у својој кампањи за изборе се првенствено обраћају тзв. “сигурним гласовима”, односно свом чланству и симпатизерима. Она политичка организација која више успе у томе да “не распе” своје гласачко тело у правцу неких других политичких опција, та политичка организација има боље стартне позиције. Придобијање неопредељених и “прелетање” из других политичких опција је код овакве стратегије кампање увек секундарни циљ.

Управо из поменутог разлога, нове и/или “препаковане” политичке опције имају много лошију стартну позицију (јер немају сигурне гласове), и у зависности од актуелног  друштвено-политичког контекста имају мање или више успеха када крећу “од нуле”.

Када се активност разнородних политичких организација на друштвеним мрежама погледа у овом контексту, све оне организације које су “сачувале и придобиле” своје гласачко тело, а да су биле активне на друштвеним мрежама – успеле су у активацији својих “сигурних гласова” и путем Wеба. По мом мишљењу, то се најбоље види у примерима онлине активности ДС-а и СНС-а, генерално посматрано.

А зашто мислим да неке “веома видљиве” онлине активности нису донеле резултат:

УРС није имао довољно јасну поруку шта је то промена коју сада са собом доносе они који су познати у другом контексту годинама уназад.
ЛДП баш и није имао неку нарочиту онлине кампању, иако су многи то очекивали.
За Двери сам више пута имао прилике да чујем како су баш они најактивнији на друштвеним мрежама (ФБ) и најбоље користе Wеб за своју кампању (то уопште није и моје мишљење), а мишљења сам да њихова циљна група није баш толико активна и да не може баш далеко да пренесе поруку на самом Wебу…

Победник ових избора је – Тwиттер (а и Фацебоок)!

Након ових избора, Твитер је потврдио своју важност и утицај у Србији, и за разлику од оних који тврде да су избори показале “немоћ” друштвених мрежа, од почетка предизборне кампање па до данас, на Твитеру се налазе сви важнији новинари. Новинари су основни повод појаве и већег броја политичара на Твитеру, а са новинарима пристижу и естрадне звезде, припадници покрета под називом “Џет-Сет”, а за свима њима долазе и њихови “фенови”…

Велики број поменутих новинара зна ко су  тзв. “онлине домороци“, што има за последицу да њихова реч у случају потребе може да се чује много даље него што је то био случај пре почетка изборне кампање. Твитер је у Србији постао још бржи медиј него што је то био пре пола године…

Већи број политичких странака је као основни алат онлине комуникације у овој кампањи користио Фејсбук, што самим ангажманом својих чланова и симпатизера, што активностима на сопственим налозима (мање локалним, више главним налозима), а не мали број њих је користио и Фејсбук огласе.

У сваком случају, после ових избора друштвене мреже више нису исте као раније… Наставак ћемо видети евентуално након формирања нове Владе, а сигурно на неким наредним изборима…

Драган Варагић

Извор: http://www.draganvaragic.com

Updated: 27/05/2012 — 00:15

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Српска Елита © Frontier Theme
%d bloggers like this: