Русија, земља коју треба доживети

Најчешћа руска презимена су Кузњецов, Иванов, Петров, Смирнов и Попов. Имена – Јелена и Алексеј. У Русији има више жена него мушкараца. Руске девојке су познате у свету не само по лепоти већ и као добре домаћице. Странци често долазе у Русију да пронађу и одведу у своју земљу словенску лепотицу. Руси много читају. У метроу или тролејбусу можете видети огроман број путника са књигом у руци. У књижарама и код уличних препродаваца књига увек је пуно купаца.

„Руси споро запрежу, али брзо иду.” Интересантно је да је ту крилатицу, која доста прецизно карактерише руску стварност, пре сто педесет година изрекао немачки политичар Ото фон Бизмарк. Руси су јако талентовани, свету су дали писце Толстоја, Достојевског, Чехова. Петорица руских књижевника су нобеловци – Буњин, Шолохов, Пастернак, Солжењицин, Бродски. По целом свету се изводи музика Чајковског, Рахмањинова, Стравинског, Прокофјева, Шостаковича, Шнитке, руских композитора. Малевич и Кандински, представници руске авангарде, чувени су сликари. Широко су позната открића и достигнућа руских научника у области хемије, нуклеарне физике, авијације.

Русија је 1961. године (тада СССР) прва послала човека у свемир. Руски тенкови, борбени авиони и чувена аутоматска пушка „калашњиков” важе за најбоље. Општепризнат је и руски балет. Имена Ане Павлове, Галине Уланове, Маје Плисецке, Рудолфа Нурејева, Михаила Баришникова зна сваки заљубљеник у ову уметност. Очигледни су успеси Руса у спорту, рецимо у уметничком клизању.

РЕЛИГИЈЕ

У Русији заједнички, мирно, коегзистирају најразличитије религије. Ниједна од њих није владајућа, нема посебно покровитељство државе, иако већину верника у Русији чине православци. Православље у Русији пре свега асоцира на Русе, али у православце спада и велики део Карелаца, Удмурта, Маријаца, Мордвина, Чуваша, Осетина, Рома и других народа. Број православаца у Русији, према разним проценама, креће се од 70 до 80 милиона становника. Већина њих су следбеници Руске православне цркве, која је заступљена у скоро свим регионима. У совјетском периоду, када је атеизам био државна политика, православна црква је прогањана, уништен је велики број манастира и цркава. На пример – Храм Христа спаситеља у Москви, који је пре неколико година обновљен на месту старог. При крају двадесетог столећа православље је било у тешком стању, али током последње деценије оно је у новим генерацијама исказало снажне тенденције опстанка и препорода.

Осим православаца и следбеника неких православних грана, у Русији живе и припадници других смерова хришћанства. Има и католика (много мање него православаца) – углавном су то Пољаци и Литванци, део Немаца, већи део Латгалаца (субетничка група Летонаца), и део Белоруса. Почетком деведесетих година 20. века у католицизам је прешао известан број Руса. Има у Русији и протестаната различитих струја и цркава: лутеранство, калвинизам, маноитство, баптизам, педеседништво, адвентизам.

Друга религија по броју следбеника у Русији је ислам (отприлике 13 милиона људи). У Русији постоје две основне гране ислама – сунизам и шиизам; већина муслимана у земљи су сунити.

У источним регионима Русије има доста следбеника будизма – око 900 хиљада становника. То су углавном источни Бурјати и Бурјати-хонгодори, основни део Тувинаца, већина верника Калмика и мањи део Евенака. Центар будизма у Русији је Бурјатија, где се сачувало око тридесет будистичких храмова – дацана. Један од основних споменика Бурјатије – ламаистски манастир (дацан) налази се у граду Гусиноозерск. Будизам у Русији је званично признат као религија руских држављана указом императорке Јелисавете у 18. столећу.

У Русији има и следбеника јудаизма – то је већина Јевреја верника. Није лако да се утврди њихов прецизан број због мноштва мешовитих бракова. Према мишљењу јеврејских религиозних организација, има их око 600.000, али је тај податак тешко потврдити зато што велики део руских Јевреја нису религиозни. У Русији има и следбеника традиционалних веровања (шаманизам, родоплеменски и занатски култови, итд.). То је већина представника малих северних етничких група Русије: Ескими, Чукчи, Корјаци, Евенци, Алтајци, Ненци, Ханти. Следбеника традиционалних веровања има и међу неким народима Поволжја, пре свега – Маријаца, Чуваша и Удмурата.

У Русији има и следбеника јудаизма – то је већина Јевреја верника. Није лако да се утврди њихов прецизан број због мноштва мешовитих бракова. Према мишљењу јеврејских религиозних организација, има их око 600.000, али је тај податак тешко потврдити зато што велики део руских Јевреја нису религиозни. У Русији има и следбеника традиционалних веровања (шаманизам, родоплеменски и занатски култови, итд.). То је већина представника малих северних етничких група Русије: Ескими, Чукчи, Корјаци, Евенци, Алтајци, Ненци, Ханти. Следбеника традиционалних веровања има и међу неким народима Поволжја, пре свега – Маријаца, Чуваша и Удмурата.

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАJ, ТЕРИТОРИJА, КЛИМА

Русија се налази на истоку Европе и северу Азије; граничи се са 14 држава и има најдужу границу на свету. Њена територија заузима 17.075.400 квадратних километара. На овом подручју је изразито разнолика клима: почев од суптропске на Црноморском приморју, до изражено континенталне у јужном Сибиру, где температурна разлика достиже и до 80 степени Целзијуса (од -40 до +40), и арктичке на крајњем Северу. Већи део земље налази се у умереном климатском појасу.

ВРЕМЕ

У Русији постоји 11 временских зона. Време се рачуна од +2 сата по Гриничу у Калининграду до +12 сати на Камчатки и Чукотки. Време у Москви и Санкт Петербургу је +3 сата по Гриничу.

ГЛАВНИ ГРАДОВИ, АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ

У саставу Руске Федерације налази се 21 република, шест покрајина, 49 области, једна аутономна област и 10 аутономних округа; градови од федералног значаја су Москва и Санкт Петербург. Главни град Русије је Москва са око 10 милиона становника. Највећи градови, са више од милион становника, су: Санкт Петербург (4,6 милиона), Новосибирск, Нижњи Новгород, Јекатеринбург, Самара, Омск, Чељабинск, Казањ, Перм, Уфа, Ростов на Дону и Волгоград.

ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ

Русија је федеративна република. На челу државе је председник, извршна власт припада влади, на челу са председником владе. Законодавну власт врши Федерална скупштина (Парламент), која се састоји од два дома: Савета Федерације и Државне думе.

СТАНОВНИШТВО И ЈЕЗИК

Према подацима из 2002. године, у Русији живи 143,3 милиона становника, од чега око 80 процената чине Руси (Словени). Осим Руса Русију насељава више од 100 народа и етничких група. Најбројнији су Украјинци и Татари, као и Јермени, Азербејџанци, Казаси, Јевреји и Немци. Званични (државни) језик на целој територији Руске Федерације је руски. Валута – рубља.

ВЕРОИСПОВЕСТ

Половина руских држављана су атеисти. Већина верника су православци (источна грана хришћанства). Осим тога у Русији се исповедају ислам, католицизам, јудаизам, будизам.

ОСНОВНИ ПРАЗНИЦИ (НЕРАДНИ ДАНИ)

1-5. јануар – новогодишњи празници

7. јануар – Божић

23. фебруар – Дан бранилаца Отаџбине

8. март – Међународни дан жена

1. мај – Празник пролећа и рада

9. мај – Дан победе

12. јун – Дан Русије

4. новембар – Дан народног јединства

Извор: Амбасада Русије

Updated: 23/05/2012 — 00:04

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Српска Елита © Frontier Theme
%d bloggers like this: